недеља, 17. фебруар 2013.

КЛАСИФИКАЦИЈА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА

       Kласификација ванредних ситуација је одувек била актуелан предмет истраживања, не само познатих стручњака из ове области већ и међународних организација широм света. Сви они су више или мање једноставно желели да идентификују и установе једну генералну класификацију која би представља темељ свих будућих истраживања односно почетни корак у реализацији заштитних мера од последица ванредних ситуација. Наравно, истраживачка пракса је показала да то није нимало лак задатак, јер је потребно идентификовати широк дијапазон стања и ситуација које се могу подвести под обим појма ванредне ситуације.



 На решавању овог проблема, на самом почетку, приоритетан задатак који је требало извршити се састојао у идентификацији свих литерарних радова који непосредно или посредно обрађују класификацију ванредних ситуација из различитих аспеката. Исто тако, веома је важно било идентификовати исте или сличне критеријуме на основу којих би се ванредне ситуације могле класификовати. Наиме, оне се могу разврстати с обзиром на различите критеријуме као што су: време, последице, место, узрок итд.
На међународном нивоу организација за истраживање епидемолошких незгода (CRED), годинама тежи усвајању интернационалних дефиниција и класификација ванредних ситуација.[1] У току 2006. године организација је аналитичким разматрањима дефинисаних и одабраних скупова података о природних ванредним ситуацијама и њиховом утицају започела значајну активност на плану доношења закључака о интернационалној класификацији.[2] Велики допринос и резултат на плану интернационалне класификације ванредних ситуација постигнут је у међусобној сарадњи организације CRED  и МÜNICHRE. Као резултат њихове сарадње настала је заједничка класификација која је установљена кроз неколико техничких састанака који је окупио CRED, MünichRe, SwissRe, ADRC and UNDP која је уједно први корак у развоју стандардизоване међународне класификације ванредних ситуација. Хијерархија класификације је изграђена на основу логике ,,окидача опасности“  односно узрока који доводи до опасности и који је узет као основа класификације. Током рада на класификацији 17. 000 радова су разврстани и индивидуално преквалификовани у складу са новом класификацијом.    
Стандардизована класификација која је настала кроз горе поменуте техничке састанке разликује две генеричке категорије: природне и технолошке ванредне ситуације.
1. Природне ванредне ситуације су класификоване у 6 подкатегорија као што су: биолошке – епидемије (вирусне заразне болести, бактеријске, паразитске и гљивичне инфективне болести) и инфективне болести инсеката (скаваца и осталих штеточина) геофизичке (земљотрес, вулкани, цунами, одрони стена, клизишта, слегања) климатске (екстремне температуре – топлотни и хладни талас, суша, шумски и остале врсте пожара) хидролошке (поплава, бујица, олујни талас, приобална поплава), и метеоролошке (тропски циклони и различите врсте олуја). Наиме, природне ванредне ситуације су оне које постоје у природном окружењу и представљају претњу за људску популацију и заједницу. Људски развој је често пута ограничаван деловањем природних сила које би уназадиле људске цивилизације. Изградња објеката на подручју које може бити потенцијално клизиште или на територији државе која је често пута захваћена земљотресом повећава ризик од последица уколико до таквих деловања природних сила и дође.
2. Технолошке ванредне ситуације - се деле на три групе: индустријскe незгоде (колапси, експлозије, пожари, цурење гаса, тровања, зрачења), транспортне незгоде (у шинском, друмском, ваздушном и воденом саобраћају) као и остале незгоде. Технолошке ванредне ситуације су све оне опасности до којих долази услед интеракције човека и природе. Наиме, већину ванредних ситуација технолошког порекла човек намерно или ненамерно проузрокује. Савремени свет кога карактерише појачан и убрзан тренд развоја технологије увелико увећава проценат настанка технолошких ванредних ситуација.
У српској литератури, према Ђарматију и Јаковљевићу, ванредне ситуације се могу класификовати према природи појаве опасности (генеричка подела):


1. Опасности проузроковане природним силама – сеизмолошке или литосферске (земљотреси, клизишта и вулканске ерупције), атмосферске или метеоролошке (ветар, град, изузетно велике количине кише), хидросферске или хидролошке (поплаве, морски таласи – цунами, лавине) и биосферске (епидемије, епизотије... )
2. Опасности у којима учествује човек (без намере проузроковања опасности) – позната као техничко – технолошка групација – удеси са катастрофалним последицама у производњи, складиштењу, транспорту и употреби агресивних и токсичних хемикалија, удесе са катастрофалним последицама у нуклеарној индустрији, производњи, промету, складиштењу и примени радиоизотопа, велике пожаре, паљевине и експлозије, велике саобраћајне удесе на друмовима, железници, у ваздуху и на мору.


3. Опасности које човек намерно изазива и иницира – у ову групу опасности спадају све опасности из друге групе (под редним бројем 2.), ако су намерно изазване тајним субверзивним акцијама;

 4.  Ратне опасности – опасности изазване борбеним дејствима са копна, мора и из ваздуха, природне и техничко-технолошке опасности изазване ратним дејствима.

У закону о ванредним ситуацијама Републике Србије, не постоји изричита класификација ванредних ситуација, али се анализом  текста закона може издвојити следећа класификација:


1. Елементарне непогоде – то је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима;

2. Tехничко-технолошка незгода – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском, речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада жичара за транспорт људи, рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним и гасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним материјама; а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и животну средину;






[2] Организација је имала јасан циљ који се састојао у свеобухватном прегледу глобалних иницијатива приликом формирања база података о ванредним ситуацијама, не би ли се уочиле сличности и разлике приликом дефинисања и класификовања ванредних ситуација. Све државе поседује одређене базе података у којима су евидентирани различити катастрофални догађаји. Проблем лежи у чињеници да су националне базе података различите из разлога подвођења ванредних ситуација у различите категорије. Они настају услед различите: 1. терминологије и  2. класификације, тако да рецимо у једној националној бази података одређена ванредна ситуација je сврстана у природне ВС док је у другој националној бази податак тај исти догађај сврстан у категорију социјалних опасности.

Нема коментара:

Постави коментар