субота, 02. новембар 2013.

ЗАКОН О ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА

Редакцијски пречишћен текст



ЗАКОН
о ванредним ситуацијама
„Службени гласник РС“, бр. 111 од 29. децембра 2009, 92 од 7. децембра 2011, 93 од 28. септембра 2012.


I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
Овим законом уређују се деловање, проглашавање и управљање * ванредним ситуацијама; систем заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа – удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа (у даљем тексту: елементарне непогоде и друге несреће); надлежности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и учешће полиције и Војске Србије у заштити и спасавању; права и дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у вези са ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне заштите на заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и других несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и спасавања.

*Службени гласник РС, број 92/2011

Члан 2.
Република Србија обезбеђује изградњу јединственог система заштите и спасавања у складу са овим законом и другим прописима, као и програмима, плановима и другим документима који се односе на заштиту и спасавање и цивилну заштиту.

Члан 3.
Основни задаци система заштите и спасавања, у смислу овог закона су:
1) програмирање и планирање мера и активности на заштити и спасавању;
2) заштита, као скуп превентивних мера усмерених на јачање отпорности заједнице, отклањање могућих узрока угрожавања, смањење утицаја елементарних непогода, спречавање других несрећа и у случају да до њих дође, умањење њихових последица;
3) координација при успостављању, изради и реализацији Националне стратегије за заштиту и спасавања;
4) спасавање и пружање помоћи, под чиме се подразумевају оперативне активности које се предузимају у циљу спасавања људи, материјалних добара и животне средине;
5) ублажавање и отклањање непосредних последица елементарних непогода и других несрећа, под чиме се подразумевају мере и активности које се предузимају ради успостављања неопходних услова за живот грађана на пострадалом подручју;
6) организовање, опремање и оспособљавање снага заштите и спасавања;
7) организовање, опремање и оспособљавање државних органа, привредних друштава, других правних лица и предузетника за заштиту и спасавање;
8) организовање и оспособљавање грађана за личну, узајамну и колективну заштиту;
9) пружање и тражење помоћи и сарадња са другим земљама и међународним организацијама;
10) управљање, руковођење и координација субјектима и снагама система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и
11) други послови и задаци заштите и спасавања.

Субјекти система заштите и спасавања

Члан 4.
Субјекти система заштите и спасавања су:
1) органи државне управе, органи аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе;
2) привредна друштва, друга правна лица и предузетници (у даљем тексту: привредна друштва и друга правна лица);
3) грађани, групе грађана, удружења, професионалне и друге организације.
Субјекти из става 1. овог члана, обезбеђују изградњу јединственог система заштите и спасавања на територији Републике Србије, у складу са овим законом и другим прописима, као и програмима, плановима и другим документима којима се уређује организација, развој, припремање и употреба снага и средстава заштите и спасавања.
Субјекти из става 1. овог члана спроводе превентивне мере заштите и спасавања.

Начела заштите и спасавања

Члан 5.
Начела заштите и спасавања заснивају се на сарадњи, солидарности, правовременом и усклађеном деловању субјеката система заштите и спасавања.

а) Начело права на заштиту

Свако има право на заштиту од несрећа и катастрофа проузрокованих елементарним непогодама и другим несрећама.
Заштита и спасавање људских живота има предност над свим другим заштитним и спасилачким активностима.

б) Начело солидарности

Свако учествује у заштити и спасавању у складу са својим могућностима и способностима.
в) Начело јавности
Подаци о опасностима и деловању државних органа, органа аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и других субјеката заштите и спасавања су јавни.
Органи државне управе, органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе морају обезбедити да становништво, на подручју које може погодити елементарна и друга несрећа, буде обавештено о опасности.

г) Начело превентивне заштите

Органи државне управе, органи аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе и друга правна лица приликом обезбеђења заштите од елементарних непогода и других несрећа, приоритетно спроводе превентивне мере заштите у складу са својим надлежностима.

д) Начело одговорности

Свако физичко и правно лице је, у складу са законом, одговорно за спровођење мера заштите и спасавања од несрећа и катастрофа изазваних елементарним непогодама и другим несрећама.

ђ) Начело поступности при употреби снага и средстава

У заштити и спасавању користе се прво снаге и средства са територије јединице локалне самоуправе.
У случајевима када због обима несреће односно угрожености, снаге и средства са територије јединице локалне самоуправе нису довољне, надлежни орган обезбеђује употребу снага и средстава са територије Републике Србије.
Полиција и Војска Србије употребљавају се за заштиту и спасавање ако расположиве снаге и средства нису довољне.

Члан 6.
Цивилна заштита, као део система заштите и спасавања, организује се и припрема у миру и рату, у складу са Допунским протоколом I из 1977. године уз Женевске конвенције о заштити жртава рата из 1949. године, и другим правилима међународног хуманитарног права.

Члан 7.
Цивилна заштита као део система заштите и спасавања је хуманитарна и невојна активност од општег интереса за Републику Србију.
Цивилна заштита користи међународни знак распознавања: равнокраки троугао плаве боје на наранџастом пољу.

Значење израза

Члан 8.
Изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) ванредна ситуација је стање када су ризици и претње или последице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или последице није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употребити посебне мере, снаге и средства уз појачан режим рада;
2) систем заштите и спасавања је део система националне безбедности и интегрисани облик управљања и организовања субјеката система заштите и спасавања на спровођењу превентивних и оперативних мера и извршавању задатака заштите и спасавања људи и добара од последица елементарних непогода и других несрећа, укључујући и мере опоравка од тих последица;
3) елементарна непогода је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима;
4) техничко-технолошка несрећа – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском, речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада жичара за транспорт људи, рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним и гасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним материјама; а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и животну средину;
5) катастрофа је елементарна непогода или друга несрећа и догађај који величином, интензитетом и неочекиваношћу угрожава здравље и животе већег броја људи, материјална добра и животну средину, а чији настанак није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних служби, органа државне управе и јединица локалне самоуправе, као и несрећа настала ратним разарањем или тероризмом;
6) ванредни догађај је несрећа изазвана елементарном непогодом и другим несрећама, која може да угрози здравље и животе људи и животну средину; а чије последице је могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних органа и служби;
7) отпорност је способност друштва изложеног опасностима да се одупре, апсорбује, навикне на опасности и опорави од опасности благовремено и на ефикасан начин, што подразумева и очување и повраћај сопствених основних (суштинских) структура и функција;
8) ризик означава вероватноћу да ће се несрећа појавити у одређеном временском раздобљу, околностима и са одређеним негативним последицама;
9) смањење ризика од катастрофа је стручно спровођење активности за смањење ризика путем системских напора да се анализирају узрочни фактори катастрофа и да се њима управља и, с тим у вези, исправно управља земљиштем и околином, смањи изложеност опасностима и угроженост људи и имовине и унапређује укупна спремност за реаговање на ове догађаје;
10) Национална стратегија заштите и спасавања је документ којим се дефинишу и утврђују национални механизми за координацију и програмске смернице за смањење ризика, заштиту и отклањање последица од елементарних непогода и других несрећа;
11) систем осматрања, раног упозоравања, обавештавања и узбуњивања је скуп капацитета неопходних за правовремено прикупљање података, детектовање удеса, њихову анализу и израду прогноза, ширење информација значајних за упозоравање појединаца, заједница и организација које могу бити угрожене неком опасношћу како би се припремили и на време реаговали чиме се смањује вероватноћа настанка штете или губитака;
12) опасност је активност или стање, која може довести до губитка живота, повреде или негативних утицаја на здравље људи и животну средину;
13) процена ризика је утврђивање природе и степена ризика потенцијалне опасности, стања угрожености и последица, која могу потенцијално да угрозе животе и здравље људи, посао, службу и животну средину;
14) спремност чине знање и капацитети које су развили субјекти система заштите и спасавања, како би ефикасно предвидели, одговорили на утицаје и опоравили се од утицаја могућих, предвиђених или тренутних опасности или стања;
15) превентивне мере заштите и спасавања, обухватају успостављање Националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, процену ризика и угрожености од елементарних непогода и других несрећа, мере при изградњи на трусном подручју или изградњи објеката (бране, складишта, пумпне станице и др.) који могу угрозити животе људи и материјална добра, изградњу одбрамбених насипа, обележавање места и процену ризика од лавина, регулисање водотокова, противградну одбрану, разбијање леда на водотоковима, изградњу потпорних зидова, противпожарне мере, мере којима се спречава експлозија убојних средстава, неконтролисано ослобађање, изливање или растурање штетних или чврстих хемијских, нуклеарних и радиоактивних материјала, откривање и прогнозирање развоја и кретања атмосферских елементарних непогода, организовање система осматрања, обавештавања и узбуњивања, епидемиолошке, ветеринарске и друге мере којима се спречавају природне и техничке несреће или ублажава њихово дејство;
16) трагање и спасавање људи приликом саобраћајног удеса је систем мера и поступака који се предузимају да би се пронашло место саобраћајног удеса, у друмском, речном, ваздушном и железничком саобраћају, спасили људи који су повређени у удесу или чији су животи и здравље угрожени услед удеса;
17) управљање * ванредним ситуацијама представља усмеравање субјеката заштите и спасавања у извршавању њихових обавеза и задатака;
18) координација је остваривање временске и просторне усклађености деловања свих учесника у заштити и спасавању у ванредним ситуацијама по етапама извршења задатака, као и њихово правовремено информисање;
19) руковођење је усмеравање појединаца, делова система и система заштите и спасавања према остваривању постављених циљева (извршна функција управљања);
20) снаге заштите и спасавања су: штабови за ванредне ситуације, јединице цивилне заштите, ватрогасно-спасилачке јединице, полиција, Војска Србије, и субјекти чија је редовна делатност заштита и спасавање, као и привредна друштва и друга правна лица, Црвени крст Србије, Горска служба спасавања Србије, и удружења која су оспособљена и опремљена за заштиту и спасавање;
21) објекти и средства за заштиту и спасавање обухватају склоништа и друге заштитне објекте, складишта, заштитну и спасилачку опрему и оруђа, опрему за оспособљавање и обуку, превозна средства, телекомуникационе и алармне уређаје и друге материјале који се користе за заштиту и спасавање;
22) средства помоћи су намирнице, питка вода, одећа, обућа, лекови и други предмети, односно средства намењена угроженом и пострадалом становништву као помоћ ради ублажавања последица елементарних непогода и других катастрофа;
23) отклањање последица су све активности које се предузимају у току и после природне и друге несреће ради хитне нормализације живота и спречавања ширења последица на подручју на коме се несрећа догодила;
24) овлашћена правна лица су привредна друштва и друга правна лица којима је поверено вршење послова од посебног интереса за Републику Србију у области телекомуникација, рударства и енергетике, железничког транспорта, метеорологије, хидрологије, сеизмологије, заштите од јонизујућег зрачења и нуклеарне сигурности, заштите животне средине, водопривреде, шумарства и пољопривреде, здравства, збрињавања и ветерине;
25) оспособљена правна лица су привредна друштва и друга правна лица која су оспособљена и опремљена за заштиту и спасавање, као што су комунална, грађевинска, водопривредна, предузећа која газдују шумама, угоститељска, рударска и транспортна привредна друштва и друга правна лица, привредни субјекти из области приватног обезбеђења, привредна авијација, удружења, савези, друштва, и клубови из области ватрогаства, кинологије, ронилаштва, наутике, алпинизма, спелеологије, радио-аматерства, Горска служба спасавања, извиђачи и други субјекти од значаја за заштиту и спасавање;
26) лична, узајамна и колективна заштита је најмасовнији облик припремања и организованог учешћа грађана у заштити и спасавању која обухвата мере и поступке њихове непосредне заштите и спасавање у пословним и стамбеним зградама, другим објектима и местима где живе и раде;
27) мере цивилне заштите представљају планске и организоване радње и поступке које припремају и спроводе сви субјекти система заштите и спасавања у Републици Србији, ради заштите и спасавања људи и материјалних добара од опасности и последица елементарних непогода и других несрећа;
28) мере заштите у случају непосредне опасности од елементарних непогода и других несрећа, као део мера цивилне заштите, обухватају прикупљање података о наступајућој елементарној непогоди и другој несрећи са проценом њеног дејства и могућих последица, обавештавање и узбуњивање становништва и државних органа, активирање штабова за ванредне ситуације, мобилизацију јединица цивилне заштите и материјалних средстава, распоређивање људства и технике на најугроженија подручја, планирање учешћа полиције, Војске Србије и других снага, посебне мере физичког обезбеђења потенцијално угрожених објеката, регулисање саобраћаја на угроженим подручјима и друге мере;
29) мере заштите када наступе елементарне непогоде и друге несреће, као део мера цивилне заштите, представљају организовано учешће људства и средстава у заштити и спасавању становништва и материјалних добара, извршавање задатака привредних друштава и других правних лица и појединаца у спасавању угроженог становништва и материјалних добара (евакуација, збрињавање, пружање прве, медицинске помоћи и др.) уз процену потребе за тражење помоћи Војске Србије или међународне помоћи и предузимање других мера на спречавању или ублажавању последица елементарних непогода и других несрећа;
30) мере ублажавања и отклањања непосредних последица од елементарних непогода и других несрећа, као део мера цивилне заштите, обухватају радње којима се стварају услови за нормалан живот и рад на угроженом подручју, прикупљање података, процену и утврђивање висине настале штете, организовање прикупљања и расподеле помоћи и друге мере којима се ублажавају или отклањају непосредне последице од елементарних непогода и других несрећа;
31) узбуњивање је обавештавање о непосредно наступајућој или насталој опасности;
32) евакуација је планско, организовано и привремено премештање људи, животиња, материјалних и културних добара, државних органа, привредних друштава и других правних лица са угрожене територије на територију одређену Планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, на којој не постоји опасност и која пружа услове за живот и заштиту;
33) склониште је двонаменски или посебан грађевински објекат намењен првенствено за заштиту становништва од елементарних непогода и других несрећа, а граде се породична, кућна и блоковска склоништа;
34) збрињавање угрожених, пострадалих, избеглих и евакуисаних лица у ванредним ситуацијама обухвата пружање хитног смештаја, здравствену заштиту, снабдевање храном и пијаћом водом, спајање раздвојених породица, психолошку подршку и стварање других услова за живот;
35) заштита и спасавање од поплава и несрећа на води и под водом подразумева спровођење заштите и спасавања људи и материјалних добара који могу бити угрожени поплавама изазваним изливањем река из корита, бујичним водама, леденим баријерама, подземним водама, као и оштећењем или рушењем брана, насипа, јаловина и других водозаштитних објеката и других несрећа на води и под водом;
36) неексплодирана убојна средства (НУС) су заостала експлозивна средства и остаци из рата, припремљена за коришћење или коришћена, са или без упаљача, испаљена, избачена, поринута, лансирана, напуштена или одбачена, а нису експлодирала, као и средства заостала после експлозија складишта убојних средстава, одбачена и убојна средства из нелегалног поседа. НУС у смислу овог закона не сматрају се неексплодиране импровизоване диверзантско-терористичке направе;
37) асанација терена састоји се од предузимања санитарно-хигијенских и санитарно-техничких мера на терену, у насељу и објектима, у циљу спречавања ширења заразних болести, епидемија и других штетних последица по становништво и материјална добра;
38) опасне материје јесу хемикалије и друге материје које имају штетне и опасне карактеристике.

*Службени гласник РС, број 92/2011

II. НАДЛЕЖНОСТИ ДРЖАВНИХ ОРГАНА

Народна скупштина

Члан 9.
Народна скупштина у области заштите и спасавања усваја Националну стратегију заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

Влада

Члан 10.
Влада у области заштите и спасавања, обезбеђује изградњу и развој система заштите и спасавања Републике Србије и планско повезивање делова система и задатака у јединствену целину, а нарочито:
1) предлаже Националну стратегију заштите и спасавања у ванредним ситуацијама;
2) усваја Дугорочни план развоја система заштите и спасавања Републике Србије;
3) прати и преко Републичког штаба за ванредне ситуације* координира спровођење мера предвиђених Националном стратегијом за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама;
4) усваја Процену угрожености Републике Србије од елементарних непогода и других несрећа (у даљем тексту: Процена угрожености Републике Србије);
5) образује Републички штаб за ванредне ситуације;
6) именује команданта, начелника и чланове Републичког штаба за ванредне ситуације, на предлог министра надлежног за унутрашње послове (у даљем тексту: министар);
6а) усваја годишњи план рада и годишњи извештај о раду Републичког штаба за ванредне ситуације;*
7) доноси Национални план заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;
8) наређује општу мобилизацију јединица цивилне заштите и других неопходних људских и материјалних ресурса система заштите и спасавања на нивоу Републике Србије;
9) прати и усмерава припреме за извршавање задатака заштите и спасавања;
10) доноси одлуку о пружању, тражењу и прихватању међународне помоћи у области заштите и спасавања;
11) извештава Народну скупштину о врсти, узроку и размерама ванредних догађаја и ванредних ситуација, о предузетим мерама и активностима система заштите и спасавања и о проценама даљег развоја ситуације.

*Службени гласник РС, број 92/2011

Министарство унутрашњих послова

Члан 11.
Министарство унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство), у оквиру свог делокруга, предлаже и спроводи политику у питањима заштите и спасавања, извршава потврђене међународне уговоре, законе, и друге опште акте Народне скупштине и Владе.
Министарство у области заштите и спасавања:
1) израђује Нацрт националне стратегије заштите и спасавања у ванредним ситуацијама;
2) израђује Предлог дугорочног плана развоја система заштите и спасавања;
3) организује израду Процене угрожености Републике Србије од елементарних непогода и других несрећа и доставља Влади на усвајање;
4) израђује предлог Националног плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;
4а) врши стручне, техничке и административне послове за Републички штаб за ванредне ситуације;*
5) координира рад са свим субјектима система заштите и спасавања по питањима организације, планирања, припреме и спровођења мера и активности превенције и смањења ризика, заштите и спасавања (организује телекомуникационе и информатичке системе за потребе руковођења и координацију заштите и спасавања и пренос података и информација и њихову заштиту);
6) организује систем осматрања, обавештавања, раног упозоравања и узбуњивања на територији Републике Србије;
7) обезбеђује учешће полиције и других организационих јединица Министарства у спровођењу мера и извршавању задатака заштите и спасавања;
8) припрема и спроводи безбедносну заштиту простора, инфраструктуре и објеката од значаја за предузимање мера и извршавање задатака заштите и спасавања;
9) организује обучавање и проверу оперативне спремности штабова и служби за ванредне ситуације, као и специјализованих јединица цивилне заштите, у складу са програмима и плановима обуке (пружа стручну помоћ и инструкције за рад органа заштите и спасавања аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, привредних друштава и других правних лица);
10) образује, организује и опрема специјализоване јединице цивилне заштите за територију Републике Србије и управне округе, организује и набавља, сервисира, одржава и складишти опрему за потребе заштите и спасавања;
11) организује и уклања, деактивира и уништава неексплодирана убојна средстава (у даљем тексту: НУС);
12) спроводи обуку и издаје уверења о оспособљености кадрова за уклањање НУС, издаје овлашћења привредним друштвима и другим правним лицима за уклањање и уништавање НУС;
12а) даје сагласност на планове заштите и спасавања и процену угрожености и потврђује усаглашеност планова заштите и спасавања јединица локалне самоуправе и аутономних покрајина са Националним планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;*
13) образује Национални и регионалне тренинг центре за заштиту и спасавање у Републици Србији;
14) припрема и доноси техничке прописе за средства и опрему за заштиту и спасавање и, када му је поверено, израђује предлоге српских стандарда за средства и опрему за заштиту и спасавање;
15) иницира и финансира научна истраживања у области заштите и спасавања;
16) води евиденције о људским и материјалним ресурсима за потребе заштите и спасавања и наређује делимичну мобилизацију неопходних људских и материјалних ресурса;
17) остварује међународну сарадњу у области заштите и спасавања и смањења ризика од катастрофа;
18) учествује у трагању и спасавању приликом саобраћајних удеса у друмском, железничком, речном и ваздушном саобраћају;
19) врши надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона;
20) обавља и друге послове одређене законом.

*Службени гласник РС, број 92/2011

Министарство одбране и Војска Србије

Члан 12.
У условима када друге снаге и средства система заштите и спасавања нису довољни за заштиту и спасавање људи, материјалних и културних добара и животне средине од катастрофа изазваних утицајем елементарних непогода и других несрећа, на захтев Министарства – организационе јединице надлежне за ванредне ситуације (у даљем тексту: надлежна служба), Министарство одбране обезбеђује учешће организационих делова Министарства одбране, команди, јединица и установа Војске Србије за пружање помоћи у заштити и спасавању, у складу са законом.
Када у заштити и спасавању учествују јединице Војске Србије, њима командују њихове надлежне старешине, у складу са одлукама штаба за ванредне ситуације који руководи и координира заштитом и спасавањем.

Министарства, други органи и посебне организације

Члан 13.
Министарства, други органи и посебне организације Републике Србије, у оквиру свог делокруга, у области заштите и спасавања:
1) организују, планирају и обезбеђују спровођење мера и извршавање задатака цивилне заштите и предлажу мере и активности за њихово унапређење;
2) врше стручне послове који се односе на ангажовање служби, привредних друштава и других правних лица у превенцији и заштити и спасавању од катастрофа, у складу са Националном стратегијом за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама;
3) обавештавају надлежну службу о подацима који су од значаја за планирање, организовање и спровођење мера и задатака из области заштите и спасавања;
4) израђују Процену угрожености Републике Србије, у делу који се односи на њихов делокруг и достављају је Министарству;
5) учествују у изради Плана заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;
5а) учествују у изради Предлогa дугорочног плана развоја система заштите и спасавања;*
6) израђују и спроводе сопствене планове заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, осим Министарства одбране;*
7) обављају и друге послове заштите и спасавања утврђене плановима и општим актима Народне скупштине и Владе.

*Службени гласник РС, број 92/2011

III. НАДЛЕЖНОСТ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ И ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Аутономна покрајина

Члан 14.
У остваривању права и дужности у питањима заштите и спасавања аутономна покрајина, преко својих органа:
1) доноси одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите на територији аутономне покрајине и обезбеђује њено спровођење, у складу са јединственим системом заштите и спасавања Републике Србије;
2) доноси план и програм развоја система заштите и спасавања на територији аутономне покрајине, у складу са Дугорочним планом развоја заштите и спасавања Републике Србије;
3) планира и утврђује изворе финансирања за развој, изградњу и извршавање задатака заштите и спасавања и развој цивилне заштите и спровођење мера и задатака цивилне заштите на територији аутономне покрајине;
4) образује покрајински штаб за ванредне ситуације (у даљем тексту: Покрајински штаб);*
4а) усваја годишњи план рада и годишњи извештај о раду Покрајинског штаба;*
5) непосредно сарађује са надлежном службом, другим државним органима, јединицама локалне самоуправе, привредним друштвима и другим правним лицима;
6) остварује сарадњу са регијама и општинама суседних земаља, у складу са овим и другим законима;
7) усклађује своје планове заштите и спасавања са Планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;
8) одређује оспособљена правна лица од значаја за заштиту и спасавање;
9) обезбеђује телекомуникациону и информациону подршку за потребе заштите и спасавања, као и укључење у телекомуникациони и информациони систем Службе осматрања, обавештавања и узбуњивања и повезују се са њим;
10) израђује и доноси Процену угрожености и План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Процену угрожености аутономне покрајине надлежни орган аутономне покрајине израђује у сарадњи са надлежном службом, покрајинским штабом * и другим стручним органима аутономне покрајине и предлаже надлежном органу аутономне покрајине њено доношење.

*Службени гласник РС, број 92/2011

Јединице локалне самоуправе

Члан 15.
У остваривању права и дужности у питањима заштите и спасавања јединице локалне самоуправе, преко својих органа обаваљају следеће послове:
1) доносе одлуку о организацији и функционисању цивилне заштите на територији јединице локалне самоуправе и обезбеђују њено спровођење у складу са јединственим системом заштите и спасавања;
2) доносе план и програм развоја система заштите и спасавања на територији јединице локалне самоуправе, у складу са Дугорочним планом развоја заштите и спасавања Републике Србије;
3) планирају и утврђују изворе финансирања за развој, изградњу и извршавање задатака заштите и спасавања и развој цивилне заштите и спровођење мера и задатака цивилне заштите на територији јединице локалне самоуправе;
4) образују Штаб за ванредне ситуације;
5) непосредно сарађују са надлежном службом, другим државним органима, привредним друштвима и другим правним лицима;
6) остварују сарадњу са регијама и општинама суседних земаља, у складу са овим и другим законима;
7) усклађују своје планове заштите и спасавања са Планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама Републике Србије;
8) одређују оспособљена правна лица од значаја за заштиту и спасавање;
9) обезбеђују телекомуникациону и информациону подршку за потребе заштите и спасавања, као и укључење у телекомуникациони и информациони систем Службе осматрања, обавештавања и узбуњивања и повезују се са њим;
10) израђују и доносе Процену угрожености и План заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
11) прате опасности, обавештавају становништво о опасностима и предузимају друге превентивне мере за смањење ризика од елементарних непогода и других несрећа;
12) набављају и одржавају средства за узбуњивање у оквиру система јавног узбуњивања у Републици Србији, учествују у изради студије покривености система јавног узбуњивања за територију јединице локалне самоуправе;
13) организују, развијају и воде личну и колективну заштиту;
14) формирају, организују и опремају јединице цивилне заштите опште намене;
15) усклађују планове заштите и спасавања у ванредним ситуацијама са суседним јединицама локалне самоуправе.
 Процену угрожености јединице локалне самоуправе надлежни орган јединице локалне самоуправе израђује у сарадњи са надлежном службом, надлежним органима аутономне покрајине, општинским, односно градским штабом за ванредне ситуације и другим стручним органима јединице локалне самоуправе и предлаже надлежном органу јединице локалне самоуправе њено доношење.

IV. ПРАВА И ДУЖНОСТИ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА И ДРУГИХ ПРАВНИХ ЛИЦА

Члан 16.
Привредна друштва и друга правна лица планирају и обезбеђују средства за организовање, опремање, оспособљавање и обучавање јединица цивилне заштите које оне образују, организовање и припремање личне, узајамне и колективне заштите и спровођење мера и задатака цивилне заштите својих запослених, материјалних и других добара.
Привредна друштва и друга правна лица из области здравства, васпитно-образовне делатности, социјалне заштите и других делатности која у оквиру свог делокруга имају заштиту већег броја људи, дужна су да планирају, организују и спроводе мере и задатке цивилне заштите и за лица која су корисници њихових услуга у складу са овим законом и општим актима.
Привредна друштва и друга правна лица из ст. 1. и 2. овог члана своје планове заштите и спасавања доносе у складу са планом заштите и спасавања у ванредним ситуацијама јединице локалне самоуправе на чијој су територији.
За припрему привредних друштава и других правних лица за заштиту и спасавање од елементарних непогода и других несрећа одговоран је руководилац привредног друштва, односно руководилац другог правног лица.

Члан 17.
Овлашћена и оспособљена правна лица, на захтев Министарства, достављају надлежној служби анализе, прогнозе и одговоре из области заштите и спасавања.
Правна лица из става 1. овог члана својим планом и програмом рада, у складу са овим законом и плановима заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, утврђују задатке, организацију деловања и активности којима се обезбеђује учешће њихових чланова, органа и служби у извршавању задатака заштите и спасавања.
Правна лица из става 1. овог члана утврђује Влада, на предлог Министарства.

Члан 18.
У припреми и спровођењу задатака из области заштите и спасавања, у оквиру своје редовне делатности, учествују хуманитарне организације и удружења у складу са овим законом и правилима међународног права.
Организације Црвеног крста Србије обављају послове из става 1. овог члана у складу са јавним овлашћењима и програмским активностима Црвеног крста Србије.
Организације Горске службе спасавања Србије обављају послове спасавања на неприступачним теренима из става 1. овог члана у складу са јавним овлашћењима и својим програмским активностима.

Члан 19.
Високошколске установе и друге организације које се баве научноистраживачким радом обавештавају надлежну службу о научним сазнањима од значаја за заштиту и спасавање.
Удружења извршавају задатке заштите и спасавања на основу одлуке надлежног штаба.
Обим и начин извршавања задатака из става 2. овог члана утврђује надлежни штаб.
У извршавању превентивних задатака заштите и спасавања могу добровољно да учествују појединци и удружења, према својим могућностима а уз сагласност надлежне службе.

Члан 20.
Привредна друштва и друга правна лица, власници и корисници електронских комуникационих мрежа* и информационих система и веза, стављају надлежној служби на располагање коришћење тих система у случају ванредне ситуације.
Привредна друштва и друга правна лица, власници и корисници залиха воде, хране, медицинске опреме и лекова, енергената, одеће, обуће, грађевинског и другог материјала неопходног за извршавање задатака заштите и спасавања, надлежној служби стављају ова средства на располагање, ради коришћења у акцијама заштите и спасавања људи и материјалних добара.
Власници и корисници непокретних ствари омогућавају да се на њиховим непокретностима спроводе радови неопходни за заштиту и спасавање од елементарних непогода и других несрећа и опасности, које нареди надлежна служба.
Власници и корисници опреме, односно материјално-техничких средстава неопходних за заштиту и спасавање, стављају опрему и средства, заједно са потребним људством, на располагање надлежној служби.
Ближе прописе о обавези из ст. 1– 4. овог члана* и висини накнаде која се исплаћује по тржишним ценама, доноси Влада.

*Службени гласник РС, број 92/2011

V. ПРАВА И ДУЖНОСТИ ГРАЂАНА

Члан 21.
Грађани учествују у заштити и спасавању, испуњавању материјалне обавезе за потребе заштите и спасавања у складу са посебним законом, обучавају се за личну, узајамну и колективну заштиту, спроводе прописане и наређене мере и извршавају задатке цивилне заштите.
Грађани су дужни:
1) да прихвате распоред који им је одређен при распоређивању у органе и јединице цивилне заштите;
2) да се одазову позиву надлежног органа цивилне заштите;
3) да податке од значаја за заштиту и спасавање без одлагања доставе надлежном органу;
4) да дају податке потребне за вођење евиденција од значаја за заштиту и спасавање.

Члан 22.
У извршавању задатака заштите и спасавања учествују сви способни грађани.
У специјализоване јединице цивилне заштите распоређују се здравствено способни војни обвезници, у складу са посебним законом.
У јединице опште намене цивилне заштите могу се распоредити и здравствено способни мушкарци и жене који нису војни обвезници, а старости су од 16 до 60 (мушкарци), односно од 16 до 55 година (жене).
Здравствену способност грађана за учествовање у органима и јединицама цивилне заштите утврђује здравствена установа надлежна према седишту органа односно јединице.
Ближе прописе о критеријумима и начину утврђивања здравствене способности грађана за учешће у органима и јединицама цивилне заштите доноси Влада.

Члан 23.
Припадници цивилне заштите дужни су да се јаве на место и у време које одреди надлежни орган.
Обавезе служења у цивилној заштити ослобађају се труднице, мајке, самохрани очеви и стараоци малолетника млађег од 15 година.
Изузетно у случају ванредне ситуације, када постоји потреба може се ангажовати и лице из става 2. овог члана чије је стручно знање од изузетне важности за интересе друштва, с тим да се тада обезбеђује одговарајућа брига о његовој деци.

Члан 24.
У извршавању материјалне обавезе за потребе заштите и спасавања грађани дају на коришћење надлежном органу за ванредне ситуације непокретне ствари, возила, машине, опрему, материјално-техничка и друга материјална средства (вода, храна, медицинска опрема, лекови, одећа, обућа, грађевински и други материјал) кад то захтевају потребе заштите и спасавања.
Ближе прописе о обавези из става 1. овог члана и висини накнаде која се исплаћује по тржишним ценама доноси Влада.

Члан 25.
Лица у радном односу која су у складу са одредбама члана 21. овог закона позвана на извршење задатака цивилне заштите, имају право на накнаду зараде коју обрачунава и исплаћује послодавац од основице коју чини његова просечна месечна плата остварена у претходном месецу у односу на месец у коме је извршавао задатке цивилне заштите, сразмерно времену ангажовања, а на терет јединица локалне самоуправе, аутономне покрајине или Републике Србије, зависно од тога где је лице распоређено и који орган је лице ангажовао.
Накнада из става 1. овог члана припада и другим ангажованим лицима, обрачунава се по основици коју чини просечна месечна нето зарада у Републици Србији према подацима Републичког завода за статистику, остварена у месецу који претходи месецу у коме је грађанин ангажован. Накнада се исплаћује на терет органа који је лице ангажовао за извршење задатака цивилне заштите.

Члан 26.
Припадници цивилне заштите који нису здравствено осигурани по другом основу, а које надлежни орган ангажује на пословима и задацима цивилне заштите, за време тог ангажовања имају право на здравствену заштиту.
Припадник цивилне заштите који је за време организованог учешћа у извршавању задатака заштите и спасавања без своје кривице повређен или код кога наступи болест, односно инвалидност као непосредна последица вршења задатака заштите и спасавања, има по том основу сва права из пензијско-инвалидског и здравственог осигурања која би му припадала за случај повреде на раду.
Чланови породице припадника цивилне заштите који је за време организованог учешћа на извршавању задатака заштите и спасавања без своје кривице изгубио живот, имају права из пензијско-инвалидског и здравственог осигурања која би им припадала као да је смрт наступила као последица повреде на раду.
Права из ст. 1. до 3. овог члана остварују се под условима и на начин утврђен законом и другим прописима из области пензијско-инвалидског и здравственог осигурања.
У извршавању задатака заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа примењују се општи прописи о безбедности и здрављу на раду, као и посебне мере за обезбеђење заштите и здравља припадника цивилне заштите, чланова јединица, служби и других оперативних састава и удружења које се предузимају за време њиховог ангажовања на заштити и спасавању од елементарних непогода и других несрећа.
Ближе прописе о посебним мерама за обезбеђење заштите и здравља припадника цивилне заштите, чланова јединица, служби и других оперативних састава и удружења које се предузимају за време њиховог ангажовања на заштити и спасавању од елементарних непогода и других несрећа, доноси министар.

Члан 27.
Припадник цивилне заштите који за време организованог учешћа у извршавању задатака заштите и спасавања без своје кривице задобије повреду или оболи, па због тога код њега наступи телесно оштећење од најмање 20%, има право на једнократну новчану помоћ чија се висина утврђује према степену телесног оштећења.
Ако припадник цивилне заштите из става 1. овог члана изгуби живот, чланови његове уже породице имају право на накнаду трошкова превоза посмртних остатака, као и трошкова сахране у висини просечних трошкова сахране у месту пребивалишта у месецу у којем је смрт наступила.
Чланови уже породице имају право и на једнократну помоћ која не може бити мања од 12 просечних плата у Републици Србији остварених у календарској години која претходи години у којој је припадник цивилне заштите из става 1. овог члана изгубио живот.
Ближе прописе о висини и начину остваривања права на једнократну помоћ из става 3. овог члана доноси Влада.

Члан 28.
Припадник цивилне заштите за време извршавања задатака заштите и спасавања има право на накнаду за превоз, смештај и исхрану.
Смештај и исхрана из става 1. овог члана обезбеђују се кад учешће у извршавању задатака заштите и спасавања траје дуже од осам сати.
Средства за накнаду из става 1. овог члана обезбеђују се у буџету јединица локалне самоуправе и буџету Републике Србије.

Члан 29.
Лице који професионално обавља послове заштите и спасавања у државном органу, органу аутономне покрајине, органу јединица локалне самоуправе и привредним друштвима има статус припадника цивилне заштите.
Лице из става 1. овог члана не распоређује се на друге дужности у систему одбране.

VI. ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Члан 30.
Ванредна ситуација проглашава се одмах по сазнању за непосредну опасност од њеног наступања.
Ванредна ситуација може бити проглашена и пошто је наступила, ако се непосредна опасност од наступања није могла предвидети или ако због других околности није могла бити проглашена одмах после сазнања за непосредну опасност од њеног наступања.
Ванредна ситуација се укида престанком опасности, односно престанком потребе за спровођењем мера заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа.*

*Службени гласник РС, број 92/2011

Члан 31.
Ванредна ситуација може да се прогласи за општину, град или град Београд, и за део или целу територије Републике Србије.
За део или целу општину, град односно град Београд проглашава се ванредна ситуација ако постоји непосредна опасност да ће захватити или ако је већ захватила део или целу територије општине, града и града Београда.
Ванредна ситуација за Републику Србију, односно њен део, проглашава се ако постоји непосредна опасност да ће захватити или ако је већ захватила најмање две општине или ако не постоје довољне могућности општине за одговор у ванредној ситуацији.

Члан 32.
Одлуку о проглашењу ванредне ситуације, на предлог надлежног штаба за ванредне ситуације доноси, за територију општине – председник општине, односно за територију града, града Београда – градоначелник.
Одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију аутономне покрајине доноси извршни орган аутономне покрајине, на предлог покрајинског штаба *.
Одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Србије или за њен део доноси Влада, на предлог Републичког штаба за ванредне ситуације.
Одлуку о укидању ванредне ситуације, на предлог надлежног штаба за ванредне ситуације, доноси орган који је донео одлуку о проглашењу ванредне ситуације.*

*Службени гласник РС, број 92/2011




Нема коментара:

Постави коментар