среда, 03. децембар 2014.

Завршена прва фаза санације јаловишта рудника “Столице”

Радници Рударско-топионичарског басена Бор завршили су прву фазу санације оштећеног јаловишта некадашњег рудника "Столице" у Костајнику код Крупња. За непуних месец дана, екипа од 12 радника завршила је изградњу пет великих брана за филтрирање вода из јаловишта, две бране за прихват и одвод бујичних вода и 1.300 метара различитих канала за сакупљање површинских вода.



Руководилац градилишта Саша Перишић изјавио је локалним медијима да ће се у наредних десетак дана пратити и анализирати постојеће стање на терену. "И даље смо ту, ако буде потребе за евентуалним додатним поправкама. После анализа, технолози ће одлучити да ли је посао завршен или треба предузети неке нове додатне мере, да би се коначно пустила бистра вода у Костајничку реку", рекао је Перишић.



Радови на санацији јаловишта почели су 5. новембра, шест месеци након што је брану јаловишта оштетила мајска поплава. Због изливања јаловишта у мају, тешки метали су доспели у реке Јадар и Дрину, а повећане концентрације су утврђене и у Сави код Сремске Раче.



Извори:
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/515553/Zavrsena-prva-faza-sanacije-jalovista-rudnika-Stolice-ciscenje-recnih-korita-u-Krupnju
http://rtb.rs/rtb-bor-sanira-jaloviste-u-krupnju/

уторак, 02. децембар 2014.

ULOGA POLICIJE U PRIRODNIM KATASTROFAMA

U svom radu, Kenedi (Kennedy) daje uopšteni pregled policijske organizacije i zadataka tokom katastrofe i njihov odnos prema uobičajenim policijskim aktivnostima. Naime, on tvrdi da policijski službenici preduzimaju u različitim fazama prirodne katastrofe sledeće zadatke: zaštita života i imovine ljudi, kontrola i regulisanje saobraćaja, kontrola mase, spasavanje i traganje za povređenima, izdavanje upozorenja i obaveštenja, sprovođenje evakuacije. Ipak, rad se ne zasniva ne empirijskom istraživanju već predstavlja jednu preglednu studiju. Za razliku od Kenedija, drugi istraživači katastrofa spominju pojedine zadatke policijskih službenika, ali u okviru radova koji u svom fokusu nemaju njih, već predstavljaju mnogo šire studije.[1]
Generalno posmatrano, postoje zadaci koje će policija preduzimati bez obzira o kojoj prirodnoj katastrofi da se radi. Ipak, svaka prirodna katastrofa će sa sobom nositi određene specifičnosti kojima će se policijski službenici morati da prilagode. Zadaci mogu biti svakodnevni i rutinski, ali u velikoj meri i neuobičajeni i neobični.  Recimo, primeri za neuobičajene zadatke bi bili: obezbeđenje hrane i vode, sprovođenje patrolne i pozorničke delatnosti u promenjenim uslovima (sa zaštitnim sredstvima ili bez njih) kao što su poplave, zemljotresi, klizišta, ekstremne temperature itd., provera identiteta, lišavanje slobode i dovođenje ljudi uz pomoć zaštitnih sredstava i pomoćne opreme i odgovarajućih prevoznih sredstava, itd.


Dakle, policija će u svim fazama prirodne katastrofe preduzimati čitav dijapazon hitnih mera koje će biti neophodne za otklanjanje neposredne opasnosti za ljude i imovinu. Pri tome, preduzimaće i određene mere koje ne mogu biti preduzete od strane nadležnih organa.[1] U otklanjanju posledica prirodnih katastrofa biće uključeni uniformisani i neuniformisani zaposleni koji primenjuju policijska ovlašćenja ali ukoliko to zahteva situacija i zaposleni na posebnim ili određenim dužnostima čiji su poslovi u neposrednoj vezi sa policijskim poslovima (npr. protivpožarne zaštite, registracije i izdavanja dozvola itd.). Imajući u vidu policijske poslove koji su propisani Zakonom o policiji Republike Srbije, analizom se lako se mogu označiti poslovi koji će se bezuslovno sprovoditi u prirodnim katastrofama.[2] Postavlja se pitanje, na koji način će se oni obavljati? Takvo pitanje, nameće i druga pitanja: da li su policijski službenici obučeni da obavljaju patrolnu i pozorničku delatnost u opasnom okruženju, da vrše uviđaje i pružaju prvu pomoć povređenim ljudima, da se izbore sa nedostatkom resursa i kadra za postupanje u takvim situacijama. Upravo sve to, zahteva drugačiji pristup i veću odgovornost nadležnih na čelu policijske organizacije po pitanju, donošenja odgovarajućih planova, sprovođenja teorijskih i praktičnih obuka, nabavljanje adekvatne opreme itd. Iako je policija u skladu sa spomenutim Zakonom o policiji dužna da vrši pripreme za delovanje u vanrednim i ratnim stanjima, u praksi se oseća veliki nedostatak adekvatne organizacije, pripremljenosti i obuke. Naravno, o tome svedoči nedostatak planova i obuke.


Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Uloga policije u prirodnim katastrofama. 

[1]  Zakon o policiji ,,Službeni glasnik RS, br. 101 od 21. novembra 2005, 63 od 7. avgusta 2009 – US, 92 od 7. decembra 2011. godine, član 2.
[2] Zakon o policiji: Isto, čl. 10.

[1] L. Quarantelli ,,Ten criteria for evaluating the management of community disasters“ Disasters, 21, 1997. 39–56.; J. Tierney ,,Emergency medical preparedness and response in disasters: The need for interorganizational coordination“,  Public Administration Review, 1985, 45, 77–84.

ANALIZA GEOPROSTORNE I VREMENSKE DISTRIBUCIJE VULKANSKIH ERUPCIJA

Pružanje tektonski labilnih zona u Zemljinoj kori se poklapa sa geografskim rasporedom i pružanjem vulkanskih oblasti na Zemljinoj površini i ta uzajamna povezanost nije slučajna. Upravo stoga, najaktivnije vulkanske oblasti na Zemljinoj površini se nalaze duž oboda basena Tihog okeana koji se naziva ,,Vatreni pojas Pacifika“, i koji se prostire u vidu prstenastog pojasa duž istočnog, severnog i zapadnog oboda basena Tihog okeana (od ukupno 624 aktivna vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418, odnosno skoro 70%). Druga vulkanska oblast obuhvata uporednički pojas od Sredozemnog mora do Sundskih ostrva (Sredozemna vulkanska oblast), dok se treća pruža u meridijanskom pravcu, središnim delom Atlantskog okeana, od ostrva Jan Majen do južnog Atlantika i poklapa se sa pružanjem Centralnog atlantskog praga-rifta. U Srbiji nema aktivnih vulkanskih pojava, ali značajno je spomenuti da su na njenoj teritoriji zastupljeni oblici tercijernog vulkanizma: Kosovsko-kopaonička-rudnička, Crnorečka i Južno-moravska.[1]  U period od 1900. do 2013. godine, na svetskom nivou, najviše vulkanskih erupcija dogodilo u Aziji (186), a najmanje u Evropi (24). U odnosu na ukupan broj vulkanskih erupcija u tom periodu, na prvom mestu je Azija (186), pa Amerika (162), Okeanija (46), Afrika (34) i na kraju Evropa (24)  (Tabela 1).



Procentualno, najviše poginulih (70,46%) i povređenih (50,25%) ljudi usled vulkanskih erupcija bilo je u Americi, a najmanje poginulih (0,81%), povređenih (0,27%), pogođenih (0,25%), kao i ljudi koji su ostali bez doma (3.73%) bilo je Evropi. Najviše pogođenih ljudi usled posledica vulkanskih erupcija bilo je u Aziji (59,29%). Dakle, po broju poginulih ljudi na prvom mestu je Amerika (70,46%), pa Azija (22,62%), Okeanija (3.81), Afrika (2.30%) i Evropa (0.81%). Po broju povređenih ljudi, na prvom mestu je Amerika (50.25%), pa Azija (42.02%), Afrika (7.26%), Okeanija (0,27%) i Evropa (0,21%). Po broju pogođenih ljudi, na prvom mestu je Azija (59.29%), pa Amerika (29.35%), Afrika (6.74%), Evropa (6.74%) i Okeanija (4.37%). Prema broju ljudi koji su ostali bez doma usled posledica vulkanskih erupcija, na prvom mestu je Afrika (48.09%), pa Azija (27.65%), Okeanija (12.24%), Amerika (12.24%) i Evropa (3.73%) 

Videti opširnije: Cvetković, V. (2014). Geoprostorna i vremenska distribucija vulkanskih erupcija. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 2/2014, 153-171.


[1] D. Petrović; P. Manojlović, Geomorfologija, Beograd, 2003, str. 123.

уторак, 16. септембар 2014.

ПРОБЛЕМ ВОДА I РЕДА У МАЊИМ ОПШТИНАМА

Кроз већину локалних самоуправа у Србији протичу воде I реда, које према Закону о водама спадају у надлежност Јавног водопривредног предузећа. Велики проблеми су настали након мајских поплава у Србији 2014. године, јер су на појединим водотоцима река I реда оштећења насипа таква да не би издржала ни просечне падавине, оносно ни мало веће порасте водостаја од уобичајних. 


Иако стање насипа није било на завидном нивоу ни пре мајских поплава. Проблем се јавља због одсуства санирања насипа и уређивања речних корита. Јавно водопривредно предузеће нема довољно новчаних средстава, а и када их имају, они морају одређивати приоритете, тако да су увек на „врху листе“ већи градови, што је у неку руку логично због већине потенцијално угроженог становништва, али је питање да ли је оправдано и морално. Што нас наводи на закључак да се мање опшине морају саме „сналазити“, док не дође ред на њих да се кроз њихову територију уреде водотоци вода I реда. 



То „сналажење“ се огледа у томе, да углавном те општине морају саме, својим средствима, уређивати и санирати корита на водама I реда које и не спадају у њихову надлежност, али од којих им конкретно прети највећа опасност. Пошто то изискује огромна новчана средства, а локалне самопураве су приморане да уложе новац у заштиту свог становништва и њихове имовине на својој територији, поставља се питање око самог начина рефундирања тих средстава од Јавног водопривредног предузећа под чију надлежност спадају воде I реда, а која средства, да мука буде већа, то предузеће можда и не поседује.





Да ли се као једно од могућих решења може пронаћи модел ослобађања плаћања накада за коришћење вода које су локалне самоуправе дужне да измирују,  у висини износа које су оне уложиле у одржавање корита и водотокова који иначе и не спадају у њихову надлежност?!

субота, 13. септембар 2014.

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА У СРБИЈИ

У Костајнику месту код Крупња, из некадашњег рудника “Столице“ прети велика опасност Србији, које многи нису ни свесни. Заправо, све је почело 20. маја, када је водена бујица срушила брану депоније рудника и са собом повукла муљ и токсичну јаловину, заосталу од прерађене руде антимона. Када је клизиште из шуме кренуло, оно је покидало колекторе. Па је тако депонија остала без преко потребног дренажног система. Брана је примила сву воду и направила катастрофу. И сваким даном је ситуација опаснија и сложенија, због нових количина воде које доспевају у јаловиште. Према проценама стручњака, на депонији се налази 100.000 м3 јаловине. Токсични отпад се излива у Костајнички поток, који је притока реке Корените. Река Коренита се улива у реку Јадар, који је притока Дрине. Даље је свима познато. Према најновијим информацијама, које можемо сазнати од медија, токсичне материје се већ налазе у Дрини. Оно што нам остаје непознато, јесте питање када ће отровне материје стићи до Шапца и Београда. 






Пошто предузеће које је власник рудника, нема капацитете и средстава да реши проблем, држава је преузела обавезу да реши исти.
Како би јасније представили опасност која нам прети, упознаћемо вас са кокретним детаљима. Заправо, резултати анализе  Агенције за заштиту животне средине (која је рађена у рекама Костајник, Коренита и Јадар), показују високе концетрације гвожђа, мангана, арсена и кадмијума (www.sepa.gov.rs). Сада ћемо дати кратак приказ карактеристика набројаних хемијских елемената, као и њихов утицаја на човека (иако се у извештају може видети да има и других елементата у великим концентрацијама.
ГВОЖЂЕ. Иако човеков организам има солидне механизме за регулацију количине гвожђа, у неким ситуацијама може доћи до обољења хемохроматозе. То обољење се јавља услед превелике дозе гвожђа у организму. Велике количине гвожђа (II) су отровне.
МАНГАН. У већим количинама је отрован. Тровања настају удисањем пара мангана, прашине оксида (МнО2) или неког другог споја. Први знаци тровања су умор, исцрпљеност, клонулост мишића, затим нападаи смеха и плача, а оболела особа склона је самоубиству. У каснијој фази јављаја се дрхтавица, општи симптоми Паркинсонове болести и склероза након чега за обољелог више нема лека. 
АРСЕН. Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As2O3. Соли арсена (III) су веома отровне и канцерогене су.
КАДИЈУМ је елемент велике токсичности (неколико пута веће од арсена). Има канцерогено дејство, оштећује бубреге, изазива анемију и болести костију. Штетно делује и на систем за кружење материја. (http://sr.wikipedia.org/sr)
Битно је напоменути да је процењена штета на јаловишту ушла и у званични Владин извештај коришћен и за бриселску донаторску конференцију за Србију и БиХ које су погођене поплавама. 




Део извештаја који се односи на конкретан проблем налази се на страни 96, који у преведеном гласи: 
„У областима погођеним поплавама постоје затворени али и активни рудници, који су били под утицајем тешких падавина и поплава. Инцидент на руднику столице, који поседује огромне количине отпада у Костајнику (Крупњу) је један од главних самосталних еколошких проблема који су произилашли из ове катастрофе. Депонија јаловишта које има око 1,2 милиона тона рударског отпада затворена је 1987. године, а наводно је у потпуности стабилизована пре поплаве. Екстремно обилне кише изазвале су клизиште које је оштетило систем дренаже у јаловини. То је довело до акумулирања прекомерне количине воде у јаловину чиме се подривала физичка стабилност бране јаловишта, која је на крају попустила. Преко 100.000 м3 јаловине је самим тим пуштено у Костајнички поток, сезонске притоке реке Јадар. Низводно од рудника јаловине, бујица покрива површину између 50-75 метара ширине и наслага талога у распону од 5-10 цм, али на појединим местима и до 70 цм дебљине. Анализа земљишта показала је да наслаге садрже изузетно висок ниво арсена, антимона, баријума, цинка и олова, које захтевају хитну интервенцију.“ (SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014).
На донаторској конференцији за Србију и БиХ одобрено је 160 милиона динара за заустављање јаловине. Веома је важно знати да се ови трошкови повећавају из дана у дан. Питање је докле ће до тада стићи тешки метали који теку рекама и какве ће последице оне оставити по човека, биљни и животињски свет...

Извори;

http://www.srna.rs/novosti/228569/opasni-metali-mogu-se-izliti-u-drinu-i-savu.htm
http://www.kurir-info.rs/katastrofa-otrovan-mulj-stigao-cak-i-do-reke-drine-clanak-1392549
http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/krupanj-smrad-ujeda/137617.phtml
SERBIA FLOODS 2014, Belgrade, 2014
www.sepa.gov.rs
http://sr.wikipedia.org/sr


среда, 10. септембар 2014.

ШТА ЈЕ НАУЧЕНО НА ОСНОВУ ПРОШЛИХ КАТАСТРОФА У СРБИЈИ - ИСКУСТВА ИЗ ПРАКСЕ - интервјуи

Наступајућа годишња доба, подсећају нас да се запитамо шта је научено од последње катастрофе - поплаве која се догодила у мају 2014.године и шта је предузето да се спрече могуће потенцијалне природне катастрофе као што су очекиване падавине и поплаве, снежне падавине и сметови у зиму 2014. године.  Таква питања су пре свега упућена субјеткима и снагама заштите и спасавања који су одговорни за област заштите и спасавања.

1. Држава Србија

1.1.  Усвојила Националну стратегију у области заштите и спасавања, али није донела план за реализацију стратегије;

1.2. Донела закон о ванредним ситуацијама, али није донела потребна подзаконска акта;

1.3. Организовала сектор за ванредне ситуције за имплементацију и операционализацију ових докумената и прописа, а задржала систем самоуправљања, тако да инспектори за цивилну заштиту уместо да раде послове инспекције и надзора, они су референти у општинама на пословима ванредних ситуација;

2. Локална самоуправа

Формирале су штабове за ванредне ситуације и задовољиле се са тим,остале послове из области заштите и спасавања највероватније треба неко други да уради;

2.1. Највероватније огроман број преко 90% општина и градова у Србији нису урадиле Процену угрожености и ризика као претњу за грађане и материјална добра на територији своје локалне самоуправе;

2.2. Такође велики број општина и градова на основу поменуте процене није израдио потребне планове одбране од поплава и снежних пдавина,наноса и великих хладноћа;

2.3. Локалне самоуправе нису израдиле ни друге планове из области заштите и спасавања, а по обавезама из Закона о ванредним ситуацијама, тако да нам остаје да како рече један од одговорних за поплаве у мају господин Пузовић, Бог је крив и ником ништа, он оста жив, а грађани још нису почели у доста случаја да санирају оштећења од поплава;

3. Посебна привредна друштва задужена за управљање и одржавање речних токова и каналских мрежа, још нису ништа или је то незнатно урађено на санацији насипа и обала река и канала.Још стоје зечији насипи на обалама река и канала, али више нису у функцији јер су поцепани џакови и најлони који су спречавали плављење воде у мају. Ако буде потребно да се поново брани поплавни талас, постојећи џакови и песак само ће сметати;

4. Грађани и даље нису организовани у јединице цивилне заштите, које могу да се ангажују на спречавању или ублажавању евентуалне природне катастрофе, па остаје нада да ће по зна који пут, уместо јединица цивилне заштите људе и мареријална добра спасавати Премијер државе Србије, Војска Србије, жандармерија, полиција, ватрогасци и грађани добровољци, опет на молбу Премијера Републике Србије;

У  току поплава у мају 2014.године, више десетина лица изгубило је животе, а израчунато је да је штета директна или индиректна око 3. милијарде еура, мислим да се више превентивно радило и деловало, односно да је свако радио свој посао, штета би била  далеко мања, а људских жртава сигурно не би било оволико.

уторак, 02. септембар 2014.

ГЕОПРОСТОРНА И ВРЕМЕНСКА ДИСТРИБУЦИЈА ЗЕМЉОТРЕСА

         Сеизмичке појаве су везане за изненадне, краткотрајне покрете и поремећаје у Земљиној кори. Као последице тих појава јављају се промене у геопростору и штета по здравље људи, материјалних и културних добара. Наиме, поред денивелације топографске површи  морфолошких поремећаја облика у постојећем рељефу, земљотреси руше читаве градове, привредна постројења, изазивајући велике људске и материјалне губитке. Прецизније речено, земљотреси заузимају прво место међу природним катастрофама у историји људске цивилизације, јер су у последњих 3 хиљаде година однели 15 милиона живота. И ако већи део Земљине површи није угрожен од сеизмичких појава, на њеном мањем делу догађа се годишње просечно око 1 милион земљотреса, триста хиљада су осетни, једна хиљада изазива штете, сто до двеста су рушилачки, двадесетак издрмају целокупну масу наше планете, а један до сва су катастрофална. 
Анализирањем  броја, трендова, последица, временске и геопросторне дистрибуције земљотреса у периоду од 1900. до 2013. године, можемо истаћи да је у односу на укупан број земљотреса по континентима, у поменутом периоду, највише земљотреса се догодило у Азији, затим у Америци, Европи, Африци, а најмање у Океанији. У односу на континенте, највише погинулих је било у Азији, а најмање у Океанији, највише повређених, погођених и осталих без дома је у Азији, а најмање повређених, погођених, као и оних који су остали без дома је у Океанији.
Међутим, наведеним односима  броја земљотреса по континентима не одговара и обим насталих последица. Наиме, у Азији у односу на укупан број земљотреса настале су веће последице (нпр. више погинулих) у односу на Америку, Европу и Океанију. Наведена чињеница се може једним делом објаснити густином насељености, нивоом поштовања урбанистичких мера градње, геолошким и другим предиспозицијама азијског геопростора.
У односу на државе, највише земљотреса се догодило у Кини 277, затим следе Индонезија 233, Иран 206, Турска 152, и Јапан 115. По броју погинулих на првом месту је у Кина 1.751.161, затим следе Хаити 445.152, Индонезија 396.896, Јапан 388.740, и САД 310.800.
Од укупног броја земљотреса 2475, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,94 %, а најмањи у периоду од 1910. до 1920. године 1,98 %. Од укупног броја погинулих 5.128.349, највећи број се десио у периоду од 2000. до 2013. године 27,76 %, а најмањи у периоду од 1950. до 1960. године 1,46 %.
Добијени и обрађени подаци указују на могућу угроженост националног геопростора, с обзиром да је Европа на трећем месту по исказаним показатељима угрожености од земљотреса. Такође, резултати истраживања указују на већу учесталост и веће људске и материјалне губитке у последњих 13 година у односу на друге, сличне временске еквиваленте у разматраном временском периоду. Самим тим, могуће је очекивати и наставак таквог тренда у будућности. Земљотреси који су се догодили у геопростору Србије у последњих 30 година у одређеној мери потврђују наведену тврдњу.
Из свега наведеног, потребно је наставити стална истраживања феноменологије и методологије праћења и предвиђања земљотреса као врсте природних катастрофа, нормативно-правно унапређивати систем превентивне заштите нарочито у домену што доследнијег поштовања урбанистичко-планских стандарда градње објеката сходно процени угрожености од сеизмичких опасности. Тако, неопходно је створити услове за веће проактивно деловање кроз изградњу система подршке одлучивања субјеката система заштите и спасавања од државног до нивоа локалне самоуправе и виши ниво обучености и опремљености снага за деловање у условима отклањања и ублажавања последица катастрофалних земљотреса – Специјализованих јединица цивилне заштите, Ватрогасно-спасилачких јединица, јединица Војске Србије, Црвеног крста, Горске службе спасавања и овлашћених и оспособљених правних лица за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама. На крају посебан акценат требало би ставити на унапређење система међународне сарадње, односно за деловање националних снага заштите и спасавања изван државног геопростора, преко регионалног до глобалног нивоа.

Видетио опширније: Cvetković, V., Milojković, B., & Stojković, D. (2014). Analiza geoprostorne i vremenske distribucije zemlјotresa kao prirodnih katastrofa. Vojno delo, 2/2014, 166-185.




THE IMPACTS OF CLIMATE CHANGES ON THE RISK OF NATURAL DISASTERS

In recent years, serious decisions are made at the local and international level on climate change and its impact on natural disasters, which are more numerous and more serious over the years. Exploring their mutual influences, scientists worldwide are mostly engaged in the issue of the link between the increase in average temperature of the earth and the frequency (intensity) of natural disasters, with a special emphasis on hydrologic and meteorological disasters. To be able to analyze such influence, it is needed a solid knowledge of climate changes and natural disasters, as it is well known that global warming does not affect equally all kinds of those disasters, taking into account the origin of their occurrence. However, it should be noted that natural disasters have always existed, and that climate changes can only affect the increase in their number, intensity and consequences that they cause to people and their material goods.
             Without going into multiply multidimensional various issues of climate change, it should be noted that climate changes are caused by emissions of different gases that directly or indirectly exacerbate the natural process by which infrared radiation is captured in the atmosphere, which causes heating the lithosphere, hydrosphere and atmosphere. It is a fact that speaks of the temperature increase of land, sea and air causes the disorder of certain natural processes, thereby contributing to the creation of more frequent floods, hurricanes, landslides and so on. Therefore, global warming that is characterized by increasing average temperatures on earth can be direct/indirect cause of the increase in severity (number and intensity) of natural disasters. In order to examine this possibility, it is important to examine the effects of elevated temperatures of land, sea and air on the processes that contribute to the above-mentioned increase in severity of natural disasters. Besides the increase in the average temperature of the lithosphere, hydrosphere and atmosphere, which are direct consequences of climate changes, it is important to analyze its indirect effects as well, such as increasing the level of the oceans and seas affected by the rapid melting of large glaciers in Antarctica and Greenland. The aforementioned process also affects the natural disasters, but in different ways than the direct effects of climate change.
      A large number of research studies worldwide have identified and demonstrated the interconnectedness of global warming and natural disasters using different statistical models. For example, if we start from the fact that the strength of hurricanes is based on heat of the oceans and seas, which is later transformed in mechanical strength, it is easy to examine the relationship between changes in ocean temperature and hurricane strength over the past few years. Of course, it is necessary to bear in mind that the characteristics of a hurricane do not only depend on the water temperature, but also on other factors that we will not consider in the paper.
            Therefore, this paper will analyze the phenomenological structure of climate changes and natural disasters, for further consideration of the relevant facts about their interrelation. Namely, in order to link those two phenomena it should consider each separately. Therefore, the paper will consider the implications of climate changes on natural disasters with special reference to their impact on specific species, the intensity and the increase in their number.
The climate changes

Across the Earth, climate changes and its serious consequences are discussed on a daily basis. And what exactly are climate changes and what they represent, it is best explained by the process of warming the Earth. Namely, daily solar energy penetrates the atmosphere in the form of light waves. Part of this energy heats the Earth, and part in the form of infrared waves back into space. Normally, part of the infrared radiation usually is captured by the atmosphere allowing the temperature that stays on Earth is within acceptable limits. However, the problem we now face is that the thin layer of air layer became thicker due to the large amounts of carbon dioxide and other gases that cause the greenhouse effect. Having become thicker, now that layer retains a large amount of infrared radiation that would otherwise have left the atmosphere, causing the temperature of the Earth's atmosphere and oceans begin to rise.According to the U.S. Environmental Protection Agency – EPA, climate changes are a significant changes in climatic conditions, such as temperature, precipitation or winds, which last for a decade or longer, and may result from: natural processes within the climate system (changes in ocean circulation), changes in the intensity of solar radiation, or human activities that affect the composition of the atmosphere (through the burning of fossil fuels) and the land surface (deforestation, urbanization, desertification).[1] In addition, unlike climate changes, term the „global warming“ represents the tropospheric temperature increase thus contributing to changes in global weather patterns that emerge due to increased emissions of so-called greenhouse gases, mainly carbon dioxide and methane.[2
Climate changes represent a serious threat to the basic elements of life for people in the world, such as access to drinking water, food production, food and land use. They are multiple (from drought to floods) and multidimensional (local to global) risks that have short, medium and long-term aspects and unknown outcomes. The signatories to the UN Convention on Climate Change and the Kyoto Protocol 1997 have accepted that climate changes carry many potential hazards, such as sea level rise, increased frequency of storms and floods, the spread of infectious diseases, decline in biodiversity and reducing the availability of food and water. These impacts are a threat to human life and sustainable development.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2014). The impacts of climate changes on the risk of natural disasters. Skopje: International yearbook of the Faculty of security (51-60).



[1] Dimitrijević, D.: Trendovi ekološke bezbednosti u XXI veku. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti, 2010. godine.
[2] Environmental Protection Agency, U.S. Enviromental Protection Agency: Nanotechnology White Paper, Washington, 2007.

Tsunami : Documentary on the Devastating 2004 Tsunami

Top Ten Natural Disasters of the World - Biggest Disasters

Top Ten Natural Disasters of the World - Biggest Disasters

Dokumentarni film о Kriminalističko-policijskој akademiji 2011

Dokumentarni film о Kriminalističko-policijskој akademiji 2011

Nagradjivanje najboljeg studenta prve generacije KPA

недеља, 22. јун 2014.

SPATIAL AND TEMPORAL DISTRIBUTION OF GEOPHYSICAL DISASTERS

Analyzing phenomenology, ie. forms of manifestations, consequences, temporal and spatial distribution of geophysical disasters (earthquakes, volcanic eruptions and mass movement dry) around the world, in the period from 1900 to 2013, we have come to the following conclusions: In relation to the total number of natural disasters in the period, which amounted to 25.552, geophysical disasters are in the third place according to its frequency - 11.89%. In the first place are hydrological disasters - 37.40%, and the last are
biological ones - 11.04%. In relation to the total number of people killed in natural disasters, which is
65.009.766, geophysical disasters are in the fourth place - 20.8%. In the first are climatological- 36.57%, biological - 29.46%, hydrological- 21.52% and in the last place are meteorological ones - 4.26%.
In relation to the total number of people injured in natural disasters which is 15.221.227, geophysical disasters are in the first place - 34.01%. The second are climatological- 24.83% then hydrological- 17.44%, meteorological- 17.35% and biological ones - 17:44%. International Conference “Natural Hazards – Links between Science and Practice”  In relation to the total number of people who were made homeless in natural
disasters, which is 337.112.287, geophysical disasters are in third place-13.62%. In the first place are hydrological disasters - 54.94%, meteorological - 31.16%, climatological - 0.27% and, in the end, biological ones 0%. In the period, there occurred 3.037 geophysical disasters, 2.475 of which were earthquakes, 452 volcanic eruptions and 110 mass movements dry. In percentage terms, earthquakes have occurred in 81.49% of cases, volcanic eruptions in 14.88%, and mass movement dry in 3.62%. In geophysical disasters 5.331.007 people have been killed, 5.128.349 of which in earthquakes, 192.624 in volcanic eruptions and 10.034 in the mass movement dry. In geophysical disasters 5.177.147 people have been injured, 5.152.887 of which in earthquakes, 23.238 in volcanic eruptions and 1.022 in mass movements dry; In the period, characteristics of earthquakes were as follows: in Asia it was the largest number: China has experienced the largest number of earthquakes with the largest number of people killed and injured; most earthquakes happened in 1901; in 1976 the earthquakes caused the greatest number of people killed; in 2008 the earthquakes injured most people. In terms of the number and characteristics of consequences of volcanic
eruptions, the following is concluded: most volcanic eruptions were in Asia- Indonesia has experienced the largest number of volcanic eruptions; Martinique had the largest number of people killed, and Colombia the largest number of people injured; most volcanic eruptions occurred in 2006; the most people were killed in 1902; the most people injured in 1985. In terms of the number and characteristics of consequences of mass movement dry, it is clear that they were mostly in Asia; by countries- Canada has experienced the largest number of mass movement dry, in Peru the most people were killed, while there was the largest number of people injured in China. On an annual basis, the total number of earthquakes, volcanic eruptions and mass movements dry until 1970 was average, with some degree of deviation from the annual average of the total observed period, but after that, a serious increase in their number and effects has been observed.

Za citiranje ovog rada koristite: Cvetković, V., & Mijalković, S. (2013). Spatial and temporal distribution of geophysical disasters. International conference natural hazards - links between science and practice (pp. 359). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute Jovan Cvijic, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić.

ZAŠTITA KRITIČNE INFRASTRUKTURE OD PRIRODNIH KATASTROFA

Prirodne katastrofe su deo ekološke sfere u kojoj živimo. Uragani, poplave, zimske oluje i zemljotresi igraju važnu ulogu u regulisanju većih prirodnih sistema od kojih svi mi zavisimo. Pokušaji da se fizički modifikuju ovi sistemi često imaju ozbiljne posledice uključujući povećani nivo ugroženosti od opasnosti i štete nakon katastrofa. Ugroženost kritične infrastrukture je usko povezana sa otpornošću, koja podrazumeva kapacitet takvih sistema da se oporave od posledica katastrofa ili njihov kapacitet da odgovore i da se izbore sa ekstremnim opasnostima. Kvantitativni pristupi u inženjerskim naukama pokušavaju da procene otpornost infrastrukture sa ciljem smanjenja gubitaka kroz istraživanje i primenu naprednih tehnologija koje poboljšavaju inženjerstvo, strategiju planiranja pre pojave i strategiju opravka nakon pojave. Da bi se kritična infrastruktura na adekvatan način zaštitila uz pomoć raznovrsnih strukturnih i nestrukturnih mera, veoma je značajno dobro poznavanje njihovih primarnih i sekundarnih uticaja. Upravo stoga, prvi korak u zaštiti kritične infrastrukture bi bila izrada procene ugroženosti teritorije lokalne samouprave u okviru koje bi se identifikovale sve potencijalne prirodne katastrofe. Nakon toga, svakako bi bilo  potrebno preduzeti odgovarajuće mere ka poboljšanju otpornosti same kritične infrastrukture koja je od krucijalnog značaja za funkcionisanje zajednica. Otporne zajednice mogu da se saviju pre ekstremnog udara prirodnih katastrofa ali ne pucaju. One su svesno izgrađene da budu jake i fleksibilne a ne lomljive i krhke. Njihovi vitalni sistemi puteva, komunalnih usluga i drugih institucija podrške su dizajnirani da nastave funkcionisanje u sučeljavanju sa porastom vode, jakim vetrovima i potresima zemlje. Naselja i preduzeća, njihove bolnice i javni bezbednosni centri su locirani u bezbednim oblastima a ne u poznatim visoko rizičnim oblastima. U takvim naseljima zgrade su izgrađene ili adaptirane da zadovolje građevinske standarde osmišljene da umanje pretnje od prirodnih opasnosti. Prirodni ekološki zaštitni sistemi kao što su dine i močvare, se čuvaju kako bi zaštitili funkcije ublažavanja opasnosti kao i njihove tradicionalnije namene. Upravo stoga zajednice otporne na katastrofe su održivije od onih koje ne razvijaju sveobuhvatnu strategiju koja inkorporira ublažavanje opasnosti u njihove trenutne i tekuće aktivnosti izgradnje, dizajna i planiranja kritične infrastrukture. Preduzimanje odgovarajuće mere za osiguranje veće otpornosti i održivosti pre svega zahteva sticanje većeg poštovanja opasnosti koje dominiraju u određenoj oblasti. Zajednicama širom sveta, na raspolaganju stoje brojne strukturne i nestrukturne mere zaštite kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa. Od stepena poštovanja neophodnosti njihovog implementiranja zavisi otpornost same lokalne zajednice. Za takve zajednice kritična infrastruktura izgrađena prema odgovarajućim zakonima može biti otpornija na raznovrsne posledice i uticaje prirodnih katastrofa. Stoga, manje je verovatno da će takva infrastruktura biti oštećena zbog jakih vetrova, poplava, olujnih talasa, zemljotresa itd. 

Za citiranje gore prikazanog rada koristiti: Cvetković, V. (2014). Zaštita kritične infrastrukture od posledica prirodnih katastrofa.Sedma međunarodna znastveno-stručna konferencija ,,Dani kriznog upravljanja", Zbornik sažetaka. Hrvatska: Velika Gorica, str. 232.

GEOPROSTORNA I VREMENSKA DISTRIBUCIJA POPLAVA KAO PRIRODNE KATASTROFE

Upravlјanje zaštitom i spasavanjem od poplava je jedna od najstarijih civilizacijskih tekovina čoveka. Kao takvo, oduvek se ostvarivalo dobrim prognozama meteoroloških pojava i elemenata, vodostaja i proticaja, dobrim hidrotehničkim zahvatima na regulaciji vodotokova, izgradnji brana, nasipa, retenzija i jasnim vodoprivrednim interesima. Upravo stoga, geoprostorna i vremenska distribucija poplava u svetu za period od 1900 do 2013. godine, pruža jedan generalni osvrt, koji se svakako može direktno/indirektno iskoristiti kao argument u zalaganju za sprovođenje određenih politika i procedura zaštite i spasavanja ljudi i njihove imovine od poplava zasnovan na principu „živeti sa polavama“ ili odmorenom odnosu neinvesticionih i investicionih radova i smanjenja izloženosti stanovništva i atributa životne sredine polavnom riziku.Upravo stoga, analiziranjem broja, trendova, posledica i vremenske i geoprostorne distribucije poplava u periodu od 1900. do 2013. godine, došlo se do sledećih zaklјučaka: u odnosu na ukupan broj poplava po kontinentima, u pomenutom periodu, najviše poplava se dogodilo u Aziji, zatim u Americi, Africi, Evropi, a najmanje u Okeaniji. Od posledica poplava, u odnosu na kontinente, najviše poginulih je u Aziji (98,00 %), a najmanje u Okeaniji. Najviše povređenih, pogođenih i ostalih bez doma bilo je u Aziji, a najmanje povređenih, pogođenih, kao i onih koji su ostali bez doma u Okeaniji. U odnosu na države, najviše poplava se dogodilo u Avganistanu, zatim slede Albanija, Algerija, Samoa, i Angola; po broju poginulih na prvom mestu je Kina, zatim slede Haiti, Indija, Bangladeš, Gvatemala i Venecuela; po broju povređenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indonezija, Bangladeš, Sudan i El Salvador; po broju pogođenih lјudi usled posledica poplava na prvom mestu je Kini, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Tajland; po broju lјudi koji su ostali bez doma usled posledica poplava na prvom mestu je Kina, pa Indija, Bangladeš, Pakistan i Šri Lanka; u periodu od 1900. do 2013. godine, dogodilo se 8.331 poplava, poginulo je 13.867.186, povređeno 2.634.446, pogođeno 6.872.264.928, i bez doma 176.755.739; najviše poplava, dogodilo se u periodu od  2000. do 2013. godine, a najmanje, od 1900. do 1920. godine; najviše poginulih je bilo od 1920. do 1940. godine, a najmanje, u periodu od 2000. do 2013. godine; najviše pogođenih ljudi je bilo u periodu od 1980. do 2000. godine, a najmanje, u periodu od 1900. do 1920. godine; najviše ljudi bez doma je ostalo u periodu od 1980. do 2000. godine.
Obrađeni i analizirani podaci ukazuju na moguću ugroženost nacionalnog geoprostora, bez obzira što je Evropa na četvrtom mestu po izkazanim pokazateljima ugroženosti od poplava. Takođe, razultati istraživanja ukazuju na veću učestalost i veće ljudske i materijalne gubitke u poslednjih 14 godina u odnosu na druge, slične vremenske ekvivalente u razmatranom periodu. Samim tim, moguće je očekivati i nastavak takvog trenda u budućnosti, a naročito imajući u vidu nivo klimatskih promena i sve manje materijalne mogućnosti društva. Poplave koje su se dogodili u geoprostoru Srbije u poslednjih 14 godina u velikoj meri potvrđuju navedenu mogućnost, jer su se u tom periodu desili istorijski maksimumi velikih voda na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Moravi, Limu i drugim vodotocima.
Stoga, ispravno i organizovano vođenje evidencije o poplavama, kao i njihovim uticajima i posledicama pruža nam podatke koji su potrebni da bi se kreirali efektivni i efikasni sistemi ranog upozorenja i procene rizika, a sve to u cilјu smanjenja njihovih posledica. Prikuplјanjem i analiziranje podataka o poplavama radi proučavanja verovatnoće pojave maksimalnih proticaja i vodostaja u značajnoj meri pobolјšava prevenciju i pripremlјenost države za odgovor na takve vrste vanrednih situacija od kojih nema potpune zaštite.
Iz svega navedenog, potrebno je nastaviti stalna istraživanja fenomenologije i metodologije praćenja i predviđanja poplava kao vrste prirodnih katastrofa, normativno-pravno unapređivati sistem preventivne zaštite naročito u domenu što doslednijeg poštovanja urbanističko-planskih standarda gradnje objekata shodno proceni ugroženosti od poplava i bujica (npr. zabrana gradnje u zoni 20-ogodišnjih velikih voda). Takođe, neophodno je stvoriti uslove za veće proaktivno delovanje kroz regulaciju kritičnih vodotokova, kvalitetnu i sigurnu izgradnju hitrotehničkih objekata (nasipa, akumulacija, retenzija), sistema podrške odlučivanja subjekata sistema zaštite i spasavanja od državnog do nivoa lokalne samouprave, informisanosti potencijalno ugroženog stanovništva i viši nivo obučenosti i opremljenosti snaga za delovanje u uslovima otklanjanja i ublažavanja posledica katastrofalnih poplava – Specijalizovanih jedinica civilne zaštite, Vatrogasno-spasilačkih jedinica, jedinica Vojske Srbije, Crvenog krsta, Gorske službe spasavanja i ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama kao što su vodoprivredna, građevinska, komunalna i druga preduzeća. Na kraju poseban akcenat trebalo bi staviti na unapređenje sistema monitoringa nacionalnih, prekograničnih i vodotokova koji imaju bujični hidrološki režim, kao i unapređenja međunarodne saradnje, odnosno delovanja nacionalnih snaga zaštite i spasavanja izvan državnog geoprostora, od regionalnog do globalnog nivoa.

Za citiranje gore prikazanog teksta koristite: Cvetković, V. (2014). Spatial and temporal distribution of floods like natural emergency situations. International scientific conference Archibald Reiss days (pp. 388). Belgrade: The academy of criminalistic and police studies.



петак, 03. јануар 2014.

ПРОЦЕНТУАЛНИ СТАТИСТИЧКИ ПРЕГЛЕД ПРИРОДНИХ КАТАСТРОФА






Уколико користите ове графиконе, молим вас да цитирате следећи рад: Cvetković, V., Mijalković, S.: Spatial and Temporal distribution of geophysical disasters. Serbian Academy of Sciences and Arts and Geographical Institute  Jovan Cvijic, Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić’’ 63/3, 345-360, SASA: Special issue: International Conference Natural Hazards Links Between Science and Practice