уторак, 22. децембар 2015.

МОГУЋНОСТИ ЗЛОУПОТРЕБЕ НУКЛЕАРНОГ ОРУЖЈА У ТЕРОРИСТИЧКЕ СВРХЕ И КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА


Свет се нашао под утицајем енергије разорне моћи, застареле и прљаве технологије, трке у наоружању, ратних дејстава и терористичких активности. При томе, у свету постоји велике количина нуклеарног оружја различите снаге и моћи, које се и даље гомила и усавршава уз стално проширење земаља које то оружје поседују. Терористичке групе могу напасти објекте и институције за производњу нуклеарне енергије, као и само нуклеарно оружје при производњи, транспорту и складиштењу. Имајући у виду последице и деструктивност, нуклеарно оружје је потенцијално најсмртоносније оружје које терористичке групе могу искористити у спровођењу насиља, ради остваривања циљева.
    Једно од најзначајнијих средстава у заштити од нуклеарног оружја је правно регулисање, како  на глобалном, тако и на националном  нивоу. У овом раду аутори разматрају две групе питања. У првом делу је обрађен појам и карактеристике нуклеарног оружја, као и претпоставке његове злоупотребе у терористичке сврхе. Други део рада посвећен је правном регулисању и кривичноправној заштити од злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе. Нуклеарна претња човечанству из периода тзв. хладног рата, данас је, несумњиво, у великој мери замењена претњама терориста да ће употребити оружје за масовно уништавање. Могући нуклеарни терористички напад изазвао би драматичне последице, како у погледу људских жртава, тако и у погледу материјалне штете, а психолошки, такав облик тероризма би изазвао много већи ефекат него било који други облик тероризма, зато што постоји веома распрострањен страх од нуклеарног оружја. Нуклеарно оружје је израђено на принципу коришћења неконтролисане нуклеарне реакције, при којој се у малом временском периоду ослобађају велике количине енергије и радиоактивног продукта, чиме се изазива нуклеарна експлозија, која се од класичне експлозије разликује по већој количини ослобођене енергије и променама до којих долази у експлозиву. Сагледавање могућих облика тероризма, подразумева могућност употребе нуклеарног оружја или радиоактивног материјала у терористичке сврхе.
     Дакле, могућност нуклеарног тероризма је чињеница која највише забрињава. Нуклеарни тероризам је у основи појам који обухвата више могућности које не морају нужно укључивати и нуклеарно оружје. Може се говорити и о употреби нуклеарних материјала у терористичке сврхе. У том смислу се могу дефинисати три главна принципа евентуалног терористичког деловања:
- употреба нуклеарне експлозивне направе (нуклеарна експлозија)
- напад или саботажа на постојећим нуклеарним постројењима
 употреба тзв. ,,прљаве“ бомбе (класична експлозија помоћу које се радиоактивни материјал распршује у околину).
     На крају, закључујемо да је потребно правно регулисање производње, употребе, чувања, увоза-извоза и транспорта нуклеарног материјала, на свим нивоима од међународног до националног чији би циљ био неширење нуклеарног оружја, нуклеарно разоружавање и коришћења атомске енергије у мирољубиве сврхе. Тиме би се у великој мери смањио ризик од злоупотребе нуклеарног материјала у терористичке сврхе.

За цитирање користити: Цветковић, В., & Млађовић, И. (2015). Могућности злоупотребе нуклеарног оружја у терористичке сврхе и кривичноправна заштита. Субјекти система безбедности у остваривању безбједносне функције државе. VII међународни научни скуп ,,Дани безбједности", Бања Лука: Факултет за безбједност и заштиту.

петак, 11. децембар 2015.

Recognition and perception of risks and Environmental hazards on the part of the student population in the Republic of Macedonia


The subject of quantitative research in this paper is analysis of the knowledge and the perceptions of students from seven different faculties in different years of study.  The authors used quantitative survey method to identify and describe the knowledge and the perceptions about the possible risk and disasters. 382 students from all years of study were examined. The results show that the respondents have a high level of knowledge on natural disasters and that there is a significant difference among students depending mostly on the year of study. There is also a difference in some perceptions between the students from “nonsecurity” and from “security” studies. The limitation of the research refers to the fact that the investigation is based only on students willing to participate in the answering of the questionnaire. Considering the evident lack of risks and hazards related to the Environment in Macedonia, the survey results can be used when creating the strategy of educational programs, which would contribute to improving the safety of youth culture. The research results can also be used for the improvement of existing knowledge and preparedness for responding to risks and hazards related to the еnvironment.

Keywords: risks and hazards, students, knowledge, perception, environment.


CONCLUSIONS

     The environment represents a field that comprises the interest of many scientific disciplines and as a result of such interest different scientific instruments are being created. In general, it can be observed both as an interest of the natural and as an interest of social sciences. In the social sciences of particular importance is the connection between the economics and the sociology on one hand and the technical and the natural laws on another. This, of course, results in the creation of the concept of sustainable development.
                   The relationship between the Security and the Risks is established and it is of visible or of latent nature. The space for scientific research in this area is "unlimited". Risks today represent part of modern society, or as Beck calls it - " A risk society". Within these general conditions the environment and their media directly associated with it, as well as the closely related issues, are going to increasingly gain impportance. As a result, more and more people will be changing their perception of the security. In this sense, the subjective feeling of security among people, the variable "environment" will become increasingly important.
    On behalf of the risks and the threats contrary to the doctrine of the Liberal Thinking, all the states will be  strengthening their position and "maneuvering space" to restrict the rights and the freedoms of the people.Therefore, the risks despite having objective potential for endangering,  are subject to additional "shaping" most often from the state authorities and the holders of information activities. The holders of information activities acquire a global dimension with incredible speed, and the state authorities usually cannot follow this progress.
About the differences arising on individual level on risk perception the cultural context, as well as the objective reality have crucial importance.The students in terms on threats to the environment on the first place put  the endangerment of the air and the water. Half of them believe that the soil is  being subject to threat. The perception that the air is the most endangered is due to the fact that all respondents are living in Skopje. The students also consider that the threat to the water is strong, but at the same time do not think that Republic of Macedonia would have a problem with shortage of water. Among the students  the tradition, the religion and the religious feelings are values which in most cases are evaluated differently, i.e. the answers are ranging with substantial variations in the value of the standard deviation. The ethnic hate has the highest value in terms of the assessment of its security relevance. The perception among the students  about the risks and dangers to the environment at the global level is based on speculation and incomplete informations. There are significant differences in these responses and large scattering of opinions. The participants have built a perception that the environment in the country is not being protected. At the same time, they are not contributing towards its threat. The respondents as individuals are significantly contributing to its protection (defined by four control issues). There is no statistically significant difference in the perception on the risks and dangers of the students of the Faculty of Security Skopje and the students  of the Institute for Defense and Peace. That speaks for a relatively same perception towards  the risks and the dangers. According to the authors this is due to the development of a safety culture and the acquired knowledge during the studies and in general the attitude towards the risks and hazards associated with the security.There is a difference in the perception of the value of security issues among the students  from the first and the third years of study. The students in the third year of study have a higher developed sense for security culture. Secondly, among the students  from the first  year we can see incompleted attitudes towards some security matters that can be especially illustrated by the values of the deviations to the standard deviation in the assessment of the security challenge in the cases: "existence of classical military threat", "terrorism", "trafficking people "and" human organ trafficking ". In addition, the performed t - test showed statistical significance of differences between these two groups among the questions: "human organ trafficking" and the "terrorism". There is a statistically significant difference between the attitudes of the students  from the Faculty of Security Skopje and the Faculty of Law "Iustinianus Primus" in terms of the range of danger of risks associated with the spread of tropical diseases to the north and the south of the equator as well as pollution of the oceans due to the release of a carbon dioxide.This is due to a higher degree of the build security culture rather  based on the familiarity with the real facts and data.Macedonia is vulnerable to risks and dangers from different nature and the overall processes are not in favor of existence of an optimal level of handling and management of these risks.
The existence of the consequences for the human health over the last decades of the 20th - century have created social interest groups that enabled the creation of a system for Environmental protection, which is not completely finished e.i is not yet utterly functional and operational.

For citations: Ivanov, A., Cvetković, V., & Sudar, S. . (2015). Recognition and perception of risks and environmental hazards on the part of the student population in the republic of Macedonia. In Z. Ž. i. O. Bacanović (Ed.), International scientific conference - Researching security - approaches, concepts and policies. Skopje: University “St. Kliment Ohridski” - Bitola Faculty of Security.

УЛОГА СЛУЖБЕ ХИТНЕ МЕДИЦИНСКЕ ПОМОЋИ У ВАНРЕДНИМ СИТУАЦИЈАМА ИЗАЗВАНИМ ТЕРОРИСТИЧКИМ АКТИМА



Савремени терористички напади разликују се од оних из прошлости у промени тактичког наступа, увођењу професионалног планирања напада и повећању обима активности и деструктивности. Дакле, све више се почиње говорити о ,,супертероризму“, чиме се жели скренути пажња на постепени прелазак терористичких група са конвенционалног оружја на употребу оружја за масовно уништавање. Имајући у виду здравствене последице употребе овог оружја од стране терористичких група, посебно значајна интервентно-спасилачка служба у отклањању здравствених последица насталих таквим нападом, јесте служба хитне медицинске помоћи, као и целокупно медицинско особље. Поред полиције и ватрогасно-спасилачких јединица, наведена служба има кључну улогу у отклањању последица терористичких ванредних ситуација. Тренутна појава великог броја настрадалих лица, отежани услови за проналажење и пружање медицинске помоћи, потреба за ограничавањем боравка људи у подручју које је контаминирано итд., умногоме ће искомпликовати рад службе хитне медицинске помоћи која ће се суочити са великим бројем задатака. Управо стога, у раду се анализирају задаци и улога службе хитне медицинске помоћи у терористичкој ванредној ситуацији, са посебним освртом на тријажу и транспорт повређених, као и припрему болнице за пријем повређених са лица места ванредне ситуације. Поред тога, у раду се анализира улога здравствених служби у отклањању здравствених последица терористичких ванредних ситуација у Републици Србији.

Кључне речи: служба хитне медицинске помоћи, задаци, оружје за масовно уништавање, тријажа, транспорт, припрема болница, безбедност, ванредна ситуација.

RELATIONSHIP BETWEEN DEMOGRAPHIC AND ENVIRONMENTAL FACTORS WITH KNOWLEDGE OF SECONDARY SCHOOL STUDENTS ON NATURAL DISASTERS


The subject of quantitative research is to examine the connection between demographic (gender, age) and environmental factors (family, school and media) with knowledge and perceptions of students about natural disasters. Bearing in mind the orientation of the research design on determination of character and strength of relationships of demographic and environmental factors with the knowledge and perceptions of students about natural disasters, research has explicative goal. The authors use the method of interviewing high school students to identify demographic and environmental factors associated with the knowledge and perceptions of students about natural disasters. The study included 3063 students of secondary schools in the city of Belgrade. Results suggest the existence of links between gender, success achieved in school, and education of parents with the knowledge of students about natural disasters. The results also indicate that the education of students at school and within family does not affect the knowledge, but affects their perception on natural disasters. Bearing in mind the geographical space of Serbia, the study is based only on the Belgrade region, so that the findings can be generalized only to the population of students in this area. Research findings indicate potential ways to influence students to raise level of knowledge about natural disasters to a higher level. Given the evident lack of education about natural disasters in Serbia, the study results can be used for policies of educational programs, which would contribute to improving the safety of youth culture.

In examining the connection between certain demographic and environmental factors with knowledge of students on natural disasters, we came to the following results: there is a correlation between gender of students and their knowledge on natural disasters. Results showed that female students are better informed about natural disasters. On the other hand, we found that gender has no influence on the perception and familiarity with safety procedures for responding to natural disasters. Therefore, special attention to raising awareness should be directed towards male students; results showed no relationship between  age of  students and their knowledge, perceptions and familiarity with safety procedures for responding to natural disasters. Education about natural disasters should include students of all ages, without special attention to particular categories of age. Results indicate that education of parents is related to knowledge, perception and familiarity with safety procedures for responding to natural disasters. Especially noteworthy is equal correlation of education of father and mother with the above dependent variables. Significantly it is to conduct additional research to more clearly examine the association of education level of parents and students' knowledge on natural disasters. Bearing in mind the importance of education about natural disasters at school and within family, we wanted to examine what kind of education is more effective and produces better results. Regardless of our desire and the expected differences, we get similar results, indicating that education in school and family only affects the perception on natural disasters. The question remains, whether the results are consequences of the lack of participation of schools and families in development of security culture of young people. Furthermore, the results indicate that achieved success in school is associated with knowledge and familiarity with safety procedures for responding to natural disasters. The excellent students are more informed and known better the procedures for reacting in such situations. Whether it is a result of their attitude towards personal development and desire to know better the world around them, or it is something completely different, it remains to researchers to investigate. Starting from the fact that education in school and family about natural disasters only affects the perception, we wanted to examine whether the media influence the knowledge on natural disasters. The results showed that television and the Internet influence students' knowledge on natural disasters. Therefore, this argument should be used in a better conception of the role of television and the Internet to disseminate knowledge about natural disasters.
    Since 1997 until 1993, in our educational system there was the subject Defense and protection in within which students, among other things, acquired this kind of knowledge. Today, again occurs initiative of introducing the subject with similar topics. However, it is necessary to do a detailed analysis of the curricula for primary and secondary school and determine to what extent these educational activities are incorporated into the curriculum. On that basis, it is necessary to conclude whether it is only necessary to revise existing curricula in order to amend the contents of natural disasters or it is needed to introduce a new subject. Surely, it obliges us to continue to conduct research on this topic and find strategies of affecting the students in order to raise the level of their preparedness to respond to natural disasters. If we talk about the functionality of knowledge and knowledge that will be of benefit to students, then the curricula must include contents related to emergency response, as well as knowledge related to familiarity with first aid, health care and safety in the household. These are the topics that will be the focus of our future researches.

Key words: natural disasters, high schools, knowledge, perception, demographic factors, environmental factors.

For citation: Cvetković, V., & Stanišić, J. (2015). Relationship between demographic and environmental factors with knowledge of secondary school students on natural disasters., SASA, . Journal of the Geographical Institute Jovan Cvijic, 65(3). 



среда, 09. децембар 2015.

СПРЕМНОСТ ГРАЂАНА ЗА РЕАГОВАЊЕ НА ПРИРОДНУ КАТАСТРОФУ ИЗАЗВАНУ ПОПЛАВОМ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

 
    Последице пoплaвa кoje су зaдeсилe пoдручje Србиje у тoку 2014. гoдинe укaзaлe су нa вeoмa низaк стeпeн спрeмнoсти стaнoвништвa зa рeaгoвaњe у прирoдним кaтaстрoфaмa. Имајући у виду неиспитаност нивоа и фактора утицаја на спремност за реаговање, спрoвeдeнo je мултиметодско истраживање које је обухватило квантитативан и квалитативан истраживачки приступ са циљем утврђивања нивoa и утицaja одређених демографских, социо-економских и психолошких карактеристика грађана нa њихову спремност за рeaгoвaњe. Имајући у виду све локалне заједнице у Србији у којима се догодила или постоји висок ризик да се догоди поплава, методом случајног узорка одабрано је њих 19 од укупно 150 општина и 23 града и града Београда. У одабраним ло-калним заједницама истраживање се обавило у оним деловима који су били најугроженији у одно-су на висину воде или потенцијални ризик од настанка поплаве. У самом анкетном испитивању била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка.
 Судећи по резултатима истраживања грађани Републике Србије у извесној мери су неспремни за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом, и њихов јавни индекс спремности за реаговање износи 10,5 од укупно могућих 33. Од укупног броја испитаника, њих 77,4% доживело је нематеријалне и 67,3% материјалне последице поплаве; 34% је било спречено да буде у дому услед последица поплава; 49,7% осећа док 49,3% не осећа страх од поплава; 23,3% би као волонтер учествовало у отклањању последица поплава; 26,6% истиче да је индивидуално спремно за реаговање (М=2,98); 28,7% истиче да је њихово домаћинство спремно за реаговање (М=2,98); 77,9% истиче да зна шта је поплава; 22% познаје безбедносне процедуре реаговања; 86,7% евакуисало би се у случају наиласка поплавног таласа; 40,2% истиче да их је у породици неко едуковао о поплавама; 26,6% истиче да зна шта треба радити након званичног упозорења о наиласку поплавног таласа; 24,6% истиче да поседује залихе; 37,2% одговорило је да поседују залихе хране за 4 дана; 26% поседују залихе воде за 4 дана; 17,6% испитаника поседује радио транзистор, 40% батеријску лампу; 1,3% испитаника поседује писани план за реаговање; 24,5% поседује копије финансијских и других осигуравајућих докумената на безбедном месту итд. Када је реч o демографским карактеристикама грађана, као што су пол, године старости, ниво образовања, и успех у школи утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем, док са променљивом да ли испитаници имају или немају деце није утврђена статистички значајна повезаност са перцепцијом спремности за реаговање; у вези социо-економских карактеристика грађана, за запосленост, висину прихода, статус регулисане војне обавезе, и удаљености домаћинства од реке утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и поседовањем залиха у вези спремности за реаговањем; и на крају, за психолошке карактеристике грађана - страх, претходно искуство, перцепцију ризика, ниво религиозности и мотивисаност, утврђена је статистички значајна повезаност са перцепцијом, знањем и залихама у вези спремности грађана за реаговањем.
 Oргинaлнoст истрaживaњa oглeдa сe у чињeници дa у Србиjи ниje никaдa спрoвeдeнo истрaживaњe кojим би сe испитaлo стaњe спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Имајући у виду да се истрaживaњe бaзирa нa пoдручje Србиje, зaкључци се мoгу гeнeрaлизoвaти нa цeлoкупну пoпулaциjу становништва. Истрaживaњe укaзуje нa кojи нaчин трeбa утицaти нa грaђaнe с oбзирoм нa њихoве демографске, социо-економске и психолошке карактеристике кaкo би сe спрeмнoст за реаговање на природне катастрофе изазване поплавом пoдиглa нa виши нивo. Као такво, не даје потпун одговор на сва актуелна питања о спремности грађана за реаговање, али свакако може допринети стварању потпуније слике о њој. Иако су учињени огромни напори да се свеобухватним приступом расветли већина недоумица, може се рећи да велики број питања остаје да се и даље истражује. Резултати истраживања могу допринети унапређењу спремности грађана за реаговање на такве појаве. Поред тога, резултати истраживања се мoгу искoристити и приликoм крeирaњa стрaтeгиja зa унaпрeђeњe нивoa спрeмнoсти грaђaнa зa рeaгoвaњe. Као такви, представљаће реперну тачку за сва будућа истраживања о спремности грађана за реаговање на природне катастрофе имајући у виду праву ризницу података који су изнети у докторској дисертацији.


Кључне речи: безбедност, природнa катастрофa, поплава, спремност за реаговање, перцепција, знање, залихе, демографске карактеристике, социо-економске карактеристике, психолошке карактеристике, грађани, Србија.

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Спремност грађана за реаговање на природну катастрофу изазвану поплавом у Републици Србији. Београд: Универзитет у Београду, Факултет безбедности.



CITIZENS PREPAREDNESS FOR RESPONDING TO NATURAL DISASTER

CAUSED BY FLOOD IN SERBIA


The consequences of floods that affected the area of Serbia in 2014 indicated a very low level of preparedness of population to respond to natural disasters. Bearing in mind unstudied levels and factors influencing preparedness to respond it was conducted multi-methodical study that included quantitative and qualitative research approach aimed at determining the level and impact of certain demographic, socio-economic and psychological characteristics of population on their preparedness to respond. Bearing in mind all local communities in Serbia where floods occurred or there is a high risk of flooding, randomly it was selected sample consisting 19 of 150 municipalities and 23 towns and the city of Belgrade. In selected communities research was undertaken in those areas that were most affected in relation to the amount of water or potential risk of flooding. The survey used strategy of testing in households with the use of a multi-stage random sample.

According to the research results: citizens of the Republic of Serbia are to some degree unprepared for responding to natural disasters caused by floods, and their public preparedness index was 10.5 on a scale to 33; 77.4% of them suffered from intangible consequences and 67, 3% of them suffered from tangible consequences caused by flooding; 34% of them were disabled to be at home due to consequences of floods; 49.7% feel while 49.3% do not feel the fear from floods; 23.3% would participate as a volunteer in eliminating the consequences of flooding; 26.6% declare that they are individually are prepared to respond (M=2.98); 28.7% declare that their households are prepared to respond (M=2.98); 77.9% declare they know what a flood is; 22% are familiar with security response procedures; 86.7% would be evacuated in the event of encountering floods; 40.2% declare that they have been educated about floods by someone within family; 26.6% declare they know what to do after an official warning about approaching flood; 24.6% declare they have supplies; 37.2% responded that they have food supplies for 4 days; 26% have a water supplies for 4 days; 17.6% of respondents have a transistor radio, 40% flashlight; 1.3% of respondents have a written plan for responding; 24.5% have copies of financial and other insurance documents in a safe place, etc.


When it comes to demographic characteristics of citizens, such as gender, age, level of education, and school performance there is statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness for response, while when it comes to variable on whether respondents have or do not have children there is no statistically significant correlation with perception of preparedness to respond; in relation with socio-economic characteristics of citizens, for employment, income, status of military obligations, and distance of household from a river there is a statistically significant correlation with perception, knowledge and possession of supplies in terms of preparedness to respond; and finally, for psychological characteristics of people - fear, previous experience, perception of risk, level of religiosity and motivation, these is a statistically significant correlation with perception, knowledge and supplies in terms of preparedness of citizens to respond.
The originality of the research lies in the fact that in Serbia it has never been conducted research to examine the state of preparedness of citizens to respond. Bearing in mind that the research is based on the territory of Serbia, conclusions can be generalized to the entire population. Research indicates the way how to affect the citizens with respect to their demographic, socio-economic and psychological characteristics to raise preparedness on a higher level. As such, it does not give a complete answer to all current issues on preparedness of citizens to respond, but it certainly can contribute in creating a more complete picture of it. Although they made huge efforts to shed light on most concerns in comprehensive approach, we can say that a large number of questions remain to be further investigated. The research results can contribute to improving citizens' preparedness to respond to such events. The research results can be used when creating a strategy for improving the level of preparedness of citizens to respond. As such, they represent guidelines for all future research on preparedness for response, bearing in mind the true wealth of information set out in his doctoral dissertation.


Key words: security, natural disasters, floods, preparedness for response, perception, knowledge, supplies, demographic characteristics, socio-economic characteristics, psychological characteristics, citizens, Serbia.


Фактори утицаја на знање и перцепцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима

  Апстракт: Циљ квантитативног истраживања представља утврђивање нивоа и фактора утицаја на перцепцију и стварно знање ученика средњих школа на територији града Београда о клизишту као природној катастрофи. У раду се користи метод анкетирања ученика како би се идентификовали и описали фактори који утичу на знање и перцепцију ученика о клизишту. Из укупне популације ученика средњих школа у Београду (65.561 ученика), за потребе истраживања извучен је узорак величине 3.548 ученика, што чини 5,4% популације. Од 101 београдске средње школе, на случајан начин изабрано је њих 13. Резултати истраживања показују да на знање ученика о клизишту статистички значајно утичу (p<0,05): пол, старост, образованост оца, успех у школи; на перцепцију: пол, страх од природних катастрофа, едукација у породици и школи; и на познавање безбедносне процедуре реаговања: старост, успех у школи, живот у домаћинству са дедом, едукација у породици и школи.
Истраживањем је обухваћен град Београд, тако да се закључци могу генерализовати само на популацију ученика средњих школа на том геопростору. Имајући у виду евидентан недостатак образовања о природним катастрофама у Србији, резултати истраживања се могу искористити приликом креирања стратегија образовних програма, што би допринело унапређењу безбедносне културе младих, а тиме и њихове безбедности.
Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, клизиште, ученици средњих школа у Београду, фактори утицаја на знање и перцепцију.

За цитирање користити: Цветковић, В. (2015). Фактори утицаја на знање и перцепцију ученика средњих школа у Београду о природним катастрофама изазваним клизиштима. Безбедност, LVII(1/2015), 32-51. 

уторак, 08. децембар 2015.

ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ У ПРИРОДНИМ КАТАСТРОФАМА

  Озбиљнија систематска проучавања природних катастрофа и могућности управљања њиховим последицама стара су око пола века, што и није зачуђујуће, имајући у виду да су друштвене науке релативно младе. Истраживачи природних катастрофа указују да добро дефинисан и јасан модел управљања представља круцијалан елемент суочавања са последицама природних катастрофа. При томе, када се говори о управљању, најпре се мисли о добро утемељеном формалном систему, односно моделу, који ће јасно дефинисати сваку фазу у таквом процесу. Прегледом одговарајуће стручне литературе, могу се издвојити различити модели управљања природним катастрофама као што су: логички, интегрисани, узрочни и остали. Свакако, имајући у виду свеобухватне анализе ефикасности система управљања, интегрисани приступ управљања природним катастрофама представља водећи модел у државама широм света. Ради се о свеобухватном и интегрисаном приступу који обухвата све врсте природних катастрофа (биосферске, литосферске, атмосферске, хидросферске) и фазе припрема, ублажавање, одговор и опоравак) управљања. Дакле, то је итеративан процес доношења одлука у вези са превенцијом, одговором и опоравком од природних катастрофа. Као такав обезбеђује шансу заједницама погођеним катастрофама да уравнотеже различите потребе за заштиту живота, имовине и животне средине, као и да размотре начин на који њихове кумулативне акције могу допринети дугорочнијој одрживости погођеног подручја. Слободно се може рећи да су водећи принципи таквог процеса: систематски приступ, партнерство, неизвесност, географски фокус, ослањање на науке и поуздане податке.
  Имајући у виду значајност имплементације модела интегрисаног управљања природним катастрофама у националне системе заштите и спасавања, предмет рада представља испитивање еволуције, структуре, карактеристика и функционисања интегрисаног управљања природним катастрофама. Такође, посебан осврт се придаје односу између традиционалног
и савременог управљања природним катастрофама.
Кључне речи: безбедност, ванредне ситуације, природне катастрофе, интегрисано управљање, припрема, ублажавање, одговор, опоравак.

За цитирање: Цветковић, В., & Петровић, Д. (2015). Интегрисано управљање природним катастрофама. У С. Мијалковић (Ed.). Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму. Београд: Криминалистичко - полицијска академија.

четвртак, 22. октобар 2015.

ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ И ОБРАЗОВАЊЕ



С обзиром на усмереност истраживачког дизајна на утврђивање природе и јачине повезаности испитиваних фактора са знањем ученика, истраживање има експликативни циљ. Наиме, аутори користе метод анкетирања ученика како би идентификовали и описали факторе утицаја на знање и перцепцију о природним катастрофама. У истраживању коришћен је посебно конструисани инструмент који је садржао 7 питања која се односе на независне варијабле (пол, године, образовање мајке и оца,  запосленост родитеља, чланови домаћинства са којима се живи, просечна оцена у школи) и 20 питања која се односе на знање и перцепцију ученика о природним катастрофама, односно о поплавама (питања у вези: знања, перцепције и познавања безбедносне процедуре реаговања, страха, информисаности у оквиру школе и породице, последица, жеље да се више научи, осећања заштићености у школама, обуке, увођења предмета, начина и жеље за стицањем информација, искуства са поплавом итд.).  
Имајући у виду геопростор Србије, истраживање се базира само на геопростору Београда, тако да се закључци могу генерализовати само на популацију ученика средњих школа са тог подручја. С обзиром на евидентан недостатак образовања о природним катастрофама у Србији, резултати истраживања се могу искористити приликом креирања стратегија образовних програма, што би допринело унапређењу безбедносне културе младих. Резултати истраживања указују на потенцијалне модалитете утицаја на ученике средњих школа како би ниво перцепције и знања о поплавама достигао већу вредност. Циљ научног истраживања представља научна дескрипција и експликација повезаности различитих фактора са знањем ученика о природним катастрофама.

Научна монографија је систематизована у два дела: теоријски и истраживачки. У склопу теоријског дела, аутори се баве феноменологијом природних катастрофа и улогом образовања у смањењу ризика од природних катастрофа. Аутори посебну пажњу придају теоријском разматрању појмовног одређења и класификацији природних катастрофа, као и улози школа, високо-образовних институација, породице и локалних заједница у смањењу ризика од природних катастрофа. Истраживачки део научне монографије, поред методолошког оквира састоји се од четири целине: знање и перцепција ученика средњих школа о литосферским, хидросферским, атмосферским и биосферским катастрофама. У оквиру наведених целина, за сваку од појединачних катастрофа даје се преглед резултата описних статистичких показатеља и испитивања повезаности одређених фактора са знањем и перцепцијом ученика о природним катастрофама.

За цитирање: Јаковљевић, В., Цветковић, В., Гачић, Ј. (2015). Природне катастрофе и образовање. Факултет безбедности, Универзитет у Београду.

Набавите ваш примерак књиге: knjiga.katastrofe@gmail.com

недеља, 02. август 2015.

Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters

The aim of this quantitative research is to determine the perception and actual knowledge of secondary school students in the Belgrade region with respect to the earthquake as a natural disaster and security threat and to identify the factors that influence their knowledge and perceptions. The authors use a method of surveying students to identify and describe the factors that influence student knowledge and perceptions about earthquakes. For the purpose of this research, a sample of 3,063 students was drawn from the total population of secondary school students in Belgrade (65,561 students), which equates to 4.67% of the population. The results show that the sources of information on natural disasters and their threatening consequences influence the perceptions of secondary school students. In view of the evident lack of education about natural disasters in Serbia, the results of this study can be used when creating a strategy for educational programs. Outcome of this research is the first step in developing and realizing of the future strategy for natural disaster management by informing and including public (school population), scientific and administrative communities in the process. When considering the results of the previously conducted analyses, it is concluded that the sources of information about natural disasters (family, school, television, Internet, radio, video games and lectures) influence the perceptions of secondary school students with respect to their knowledge about earthquakes such that those respondents who acquired a statistically significantly higher percentage of information believe they know what an earthquake is. One exception is video games, as they influence the perception of knowledge in a way that respondents who have not played feel they know what an earthquake is, whereas those who have played video games believe that they do not know what an earthquake is. Also, the exception is the radio as a source of information, which is used by secondary school students to a lesser extent and which does not affect the attitude of the respondents. Accordingly, we conclude that the actual knowledge of secondary school students about earthquakes is affected by lectures, school, television and the Internet, and it is not affected by radio, video games or stories from family members. A statistically higher percentage of those with no personal experiences with the consequences of natural disasters do not know what an earthquake is. Although the personal experiences of those respondents who have witnessed the consequences of earthquakes affect their knowledge of earthquakes, personal experiences of the effects of landslides tend to mislead the subjects such that, for the most part, their knowledge of earthquakes is not affected and they still do not know what constitutes an earthquake . This result is plausible for two reasons. First, people learn best from personal experience, and second, as the effects of earthquakes and landslides are manifested through the movement and shifting of soil, it is expected that respondents describe the consequences of an earthquake. However, the experiences of immediate family members, for the most part, do not affect the knowledge of the respondents as to what constitutes an earthquake, with the exception of the father. This is likely because, in Serbia, and therefore in Belgrade, families are predominantly patriarchal. Thus, the father is the head of the family and the person responsible for the safety of the family, and as such, it is logical that the father transfers his personal experiences to his children with special interest due to his concern they are safe in the event of a natural disaster. Secondary school students who do not feel safe from natural disasters while at school, to a greater extent, exhibit a lack of understanding and knowledge with respect to what constitutes an earthquake. Moreover, there is a dependence between the knowledge the respondents have about earthquakes and their desire to learn more about natural disasters. In other words, a statistically higher percentage of those students who know what an earthquake is indicate a desire to enhance their knowledge. It is further noted that there is a dependent relationship between the variables ‘acquisition of knowledge about natural disasters through educational films and series’ and ‘knowledge about earthquakes’. Therefore, the level of knowledge of secondary school students with respect to the earthquake as a natural disaster is influenced by television, the Internet and school lectures. Thus, it is suggested that encouraging secondary school students in Belgrade to participate in the clean-up and rebuilding of an area after an earthquake would increase their knowledge of the consequences of such disasters. Moreover, increasing the knowledge of secondary school students would, in turn, affect their sense of security. The results suggest that secondary school students who know what an earthquake is and are aware of the possible dangers of natural disasters have an increased desire to further their learning. Thus, secondary school students should be trained primarily through educational films and series. Za citiranje koristiti: Cvetković, V., Dragićević, S., Petrović, M., Mijaković, S., Jakovljević, V., & Gačić, J. (2015). Knowledge and perception of secondary school students in Belgrade about earthquakes as natural disasters. Polish journal of environmental studies, 24(4), 1553-1561. doi: 10.15244/pjoes/39702

недеља, 12. јул 2015.

Nagradjivanje najboljeg studenta prve generacije KPA

Dobitnici Eurobank EFG Školarine 2009 - Studiio B, Vesti u 7

субота, 28. март 2015.

ZNANJE I PERCEPCIJA UČENIKA SREDNJE ŠKOLE U KRALJEVU O PRIRODNIM KATASTROFAMA

Kvantitativno istraživanje je sprovedeno sa ciljem utvrđivanja percepcije i stvarnog znanja učenika srednje elektrotehničke škole u Kraljevu ,,Nikola Tesla” o prirodnim katastrofama. Tom prilikom je korišćen metod anketiranja učenika kako bi se identifikovali i opisali faktori koji imaju uticaja na znanje i percepciju učenika. Iz populacije srednje elektrotehničke škole u Kraljevu, na slučajan način, iz svake godine izabran je po određen broj ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju da izvori informacija o prirodnim katastrofama i njihovim ugrožavajućim posledicama utiču na percepciju učenika srednje škole. Istovremeno, na stvarno znanje o prirodnim katastrofama utiču predavanja, škola, televizija i internet, dok znatno manje utiču video-igre, radio i priče od članova porodice. Ispitanici bez ličnog iskustva u vezi sa ugrožavajućim posledicama prirodnih katastrofa u statistički većem procentu ne znaju da prepoznaju određene prirodne katastrofe. Iskustvo članova uže porodice ne utiče u velikoj meri na znanje o prirodnim katastrofama, sa izuzetkom oca. Imajući u vidu evidentan nedostatak obrazovanja o prirodnim katastrofama u Srbiji, rezultati istraživanja se mogu iskoristiti prilikom kreiranja strategija obrazovnih programa.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V., & Stojković, D. (2015). Knowledge and perceptions of secondary school students in Kraljevo about natural disasters. Ecologica, 22(77), 42-49. 

KNOWLEDGE AND PERCEPTIONS OF STUDENTS OF THE ACADEMY OF CRIMINALISTIC AND POLICE STUDIES ABOUT NATURAL DISASTERS

Experience has shown that access to high-quality educational programs about natural disasters is of crucial importance in protecting children and their families. It was also noted that instead of considering children and women as the most vulnerable categories (victims), they can be recognized as contributors to the recovery of community assuming that they have acquired a solid knowledge on natural disasters and elimination of their consequences. Education about risk of natural disasters can be represented through special programs or through the implementation into basic curriculum. Furthermore, such education can be realized through curricular and extra-curricular activities (such as, for example, various workshops, games, etc.). Although the education of young people for the protection of life, health and the environment has its roots in the family and pre-school education, the school is irreplaceable in achieving this goal. The school is obliged to develop the knowledge, awareness and habits that prevent dangers, in fact, in its basic function it has the task to enable human, on the one hand, to rule over nature, and on the other, protection against hazards that may befall them and against his human ,, nature“  itself. It is important to have awareness that we ,, cannot escape" from danger, they can only be prevented ,that is, consequences can be prevented  by knowledge, awareness and education to automatism of habits. In addition, education for active and passive protection of self and others, physical integrity or natural properties and the environment, while creating habits and feelings of responsibility, truthfulness, humanity, justice, modesty is subject of educational influence of school education. The main findings are: respondents showed a high level of knowledge about natural disasters, however, the level is the highest in natural disasters that are present in our region; the best knowledge on safety procedures is in relation to droughts, because 98.6% of respondents indicate appropriate treatment. The lowest level of knowledge of safety procedures is registered in extreme temperatures and amounts 52.5%; of the total, 86.9% of respondents said that they had someone at school who talked about natural disasters, as opposed to 13.1% who responded negatively, 79.2% of respondents were introduced with some of the natural disaster by a family member, while 20.8% were not; 60.6% of respondents feel protected, 32.2.% are not sure and 6.9% do not feel protected in the facilities of the Academy when it comes to natural disasters; 26.4% feel the fear of natural disasters, 20.3% are not sure and 53.3% do not feel fear; 83.9% of respondents would like to undergo training, 8.9% are not sure and 7.2% do not want; the largest number of respondents gained information about natural disasters through television 92.8%, and the smallest number  through video-games 5.8%. The results indicate that there is a statistically significant correlation between: the father's education (p = 0,03≤0,05, phi = 0.30 - medium); mother's education (p = 0,04≤0,05, phi = 0.10 - small); employment of parents (p = 0,05≤0,05, phi = 0.30 - medium) and knowledge about natural disasters. Also, there is a statistically significant relationship between television and the perception of knowledge about natural disasters (p = 0,05≤0,05, phi = 0.21 - medium);


Za citiranje koristiti: Cvetković, V., Ivanov, A., & Sadiyeh, A. (2015). Knowledge and perceptions of students of the Academy of  criminalistic and police studies about natural disasters. Paper presented at the International scientific conference Archibald Reiss days, Belgrade.

четвртак, 26. март 2015.

Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama


Predmet rada je deskriptivna statistička analiza geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi (poginuli, povređeni, pogođeni i materijalna šteta) geofizičkim, meteorološkim, klimatskim, biološkim i hidrološkim katastrofama koje su se dogodile u svetu, od 1900. do 2013. godine. Pri tome, ljudi pogođeni raznovrsnim prirodnim katastrofama spadaju u kategoriju nevidljivih žrtvi, jer ih država i društvo ne prepoznaju kao žrtve i ne pružaju im adekvatnu zaštitu, pomoć i podršku. Statističko istraživanje je sprovedeno tako što su prvo preuzeti neobrađeni podaci iz međunarodne baze podataka o katastrofama Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa (CRED) u Briselu, a zatim su analizirani u programu za statističku obradu podataka SPSS. U okviru vremenske analize razmatrana je distribucija posledica prirodnih katastrofa po ljude, u intervalima od po deset godina. Istom metodologijom analizirana je geoprostorna distribucija viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama po kontinentima. Cilj istraživanja je utvrđivanje geoprostorne i vremenske distribucije viktimizacije ljudi prirodnim katastrofama u svetskom geoprostoru u periodu od 1900. do 2013. godine. Rezultati istraživanja nedvosmisleno ukazuju na porast broja i ozbiljnosti posledica prirodnih katastrofa. 

U periodu od 1900. do 2013. godine dogodile su se 25552 prirodne katastrofe. Od toga, najviše je bilo hidroloških, pa meteoroloških, geofizičkih, klimatskih i bioloških katastrofa (Cvetković, Mijalković, 2013: 346).


 Najviše ljudi (23772449 ili 36,57%) je smrtno stradalo usled klimatskih katastrofa; najviše njih je povređeno (5177147 ili 34,01%) usled geofizičkih katastrofa; najviše ljudi je pogođeno (6891172180) i ostalo bez doma (185223183 ili 50,79%) usled hidroloških katastrofa. Najmanje (2766859 ili 4,26%) ljudi je poginulo zbog posledica meteoroloških katastrofa, a najmanje ljudi je povređeno (968153 ili 6,36%) i pogođeno (90325323 ili 0,67%) zbog posledica bioloških katastrofa (Tabela 1 i Grafikon 1).

Za citiranje možete koristiti sledeću referencu: Mijlković, S., & Cvetković, V. (2015). Viktimizacija ljudi prirodnim katastrofama - geoprostorna i vremenska distribucija. Temida, 4(17), 19-43.