четвртак, 18. август 2016.

COMPARATIVE ANALYSIS ASSESSMENT REACTIONS EFFICIENCY OF POLICE, MILITARY AND FIRE RESCUE UNIT IN NATURAL DISASTER - KOMPARATIVNA ANALIZA OCENE EFIKASNOSTI REAGOVANJA POLICIJE, VOJSKE I VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U PRIRODNIM KATASTROFAMA



U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja ocene efikasnosti reagovanja policije, vojske i vatrogasno-spasilačkih jedinica u prirodnim katastrofama. Pri tome, cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja pola, godina starosti, zaposlenosti, nivoa obrazovanja, prethodnog iskustva, roditeljstva i bračnog statusa na ocenu efikasnosti reagovanja. U anketnom ispitivanju u kojem je učestvovalo 2500 građana iz 19 lokalnih zajednica bila je primenjena strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena efikasnosti reagovanja vojske viša u odnosu na policiju i vatrogasno-spasilačke jedinice. Zatim, na nivou značajnosti od 5% utvrđenja je statistički značajna povezanost ocene efikasnosti reagovanja policije sa prethodnim iskustvom građana, dok su pol, status zaposlenosti, godine starosti i nivo obrazovanja povezani sa ocenom efikasnosti reagovanja vatrogasno-spasilačkih jedinica. Kada je reč o oceni efikasnosti reagovanja vojske, ona je statistički značajno povezana sa statusom zaposlenosti i nivoom obrazovanja. Implikacije sprovedenog istraživanja odnose se na mogućnost unapređivanja efikasnosti reagovanja navedenih interventno-spasilačkih službi u prirodnim katastrofama. Originalnost istraživanja predstavlja uspostavljanje početne empirijsko-teorijske osnove za bolje razumevanje reagovanja navedenih službi u prirodnim katastrofama. Svakako, iako su učinjeni ozbiljni napori za sveobuhvatno razumevanje ocene efikasnosti reagovanja, veliki broj istraživačkih pitanja ostaje da se aktuelizuje u narednim istraživanjima.

Ključne reči: prirodne katastrofe, kvantitativno istraživanje, policija, vojska, vatrogasno-spasilačke jedinice, Srbija.

Abstract: The paper presents results of quantitative research assessment of efficiency reaction of the police, military and fire-rescue units in natural disasters. Thereby, the goal of quantitative research is scientific explication influence of gender, age, employment, level of education, previous experience, parenting and marital status of the evaluation of efficiency reaction. In the survey of which was attended by 2,500 persons from 19 communities was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results show that the efficiency rating is higher for military from the police and fire and rescue units. Then, at a significance level of 5% fortifications, statistically significant correlation assess the effectiveness of the police response to the previous experience of citizens, while gender, employment status, age and education levels associated with the assessment of efficiency of reaction of fire and rescue units. When it comes to assess the efficiency of reaction of the army, it was significantly associated with employment status and education level. The implications of the research related to the possibility of improving the efficiency of those emergency response and rescue services in natural disasters. The originality of the research is to establish initial empirical and theoretical basis for better understanding of the services in response to natural disasters. Certainly, although serious efforts were made to assess the effectiveness of a comprehensive understanding of the response, a number of research questions remain to be popular in the future researches.

Key words: natural disaster, quantitative research, police, army, fire fighters, Serbia.

Više o radu: https://www.researchgate.net/publication

уторак, 02. август 2016.

The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters


This paper presents the results of quantitative research into the relationship between educational level and preparedness of citizens to respond to a natural disaster caused by the flood. Starting from the local communities in Serbia that are vulnerable to flooding, 19 of them were selected randomly out of 150 municipalities and 23 cities and the city of Belgrade. In survey research conducted in 2015, which included 2,500 respondents it was applied test strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The research results indicate that there is a statistically significant relationship between educational level and the following variables: preventive measures; financial funds; engaged in the field; engaged in a reception center; visiting to flooded areas; heavy rains; river level rise; and the level of preparedness, supplies in the home; radio-transistor; flashlight; shovel; hack; apparatus for firefighting; supplies in the car; first aid kit in the home and so on. On the other hand, there is no relationship with variables: media reports, information in religious community, on television, education on radio, informal education system. The research results can be used to improve citizen preparedness to respond to disasters caused by flooding. The survey set out recommendations for increasing the level of preparedness to respond in such situations with regard to the educational level of citizens.

Key words: security, natural disasters, floods, citizens, preparedness.

Апстракт: У раду су изнети резултати квантитативног истраживања повезаности нивоа образовања и спремности грађана за реаговање на природну непогоду изазвану поплавом. Полазећи од локалних заједница у Србији које су угрожене поплавама, методом случајног узорка одабрано је њих деветанест од укупно 150 општина и 23 града и града Београда.  У анкетном испитивању спроведеном у току 2015. године којим је обухваћено 2500 испитаника била је примењена стратегија испитивања у домаћинствима уз примену вишеетапног случајног узорка. Резултати истраживања указују да постоји статистички значајна веза између нивоа образовања и променљива: превентивне мере; новчана средства; ангажовани на терену; ангажовани у прихватном центру; обилазак поплављених места; дуготрајне кише; подизање нивоа река; и ниво спремности, залихе у дому; радио-транзистор; батеријска лампа; лопата; крамп; апарат за гашење почетних пожара; залихе у аутомобилу; комплет прве помоћи у дому итд. Са друге стране, није утврђена повезаност са променљивама: извештаји медија, информације у верској заједници, на телевизији, едукација преко радија, неформални систем образовања. Резултати истраживања могу бити искоришћени за унапређење спремности грађана за реаговање у природним непогодама изазваним поплавама. Истраживањем су утврђене препоруке за подизање нивоа спремности за реаговање у таквим ситуацијама с обзиром на ниво образовања грађана.


Кључне речи: безбедност, природне непогоде, поплаве, грађани, спремност


Cvetković, V. (2016). The relationship between educational level and citizen preparedness for responding to natural disasters.Journal of the Geographical Institute “Jovan Cvijić” SASA, 66(2).