среда, 16. август 2017.

Posledice prirodnih katastrofa - Faktori uticaja na percepciju građana Srbije

Retki su danas događaji koji mogu baciti na kolena čitave lokalne zajednice kao što to čine ekstremne opasnosti poreklom iz prirode prouzrukujući ozbiljne katastrofe. Kao takve, one nanose ozbiljne posledice ljudima i njihovim materijalnim dobrima uprkos organizovanim pokušajima društva da se one ublaže. Preduzimanje preventivnih mera sa ciljem unapređenja zaštite od takvih događaja podrazumeva postojanje jasne svesti ljudi o mogućim posledicama, njihovim razmerama i ozbiljnostima. U vezi sa tim sprovedeno je kvantitativno istraživanje u kojem su ispitani stavovi građana i njihova percepcija o posledicama prirodnih katastrofa. Višeetapnim uzorkovanjem, anketnim ispitivanjem je obuhvaćeno oko dve hiljade i petsto građana sa područja devetnaest opština. Rezultati istraživanja pokazuju da je 23% ispitanika doživelo materijalne i 16% ispitanika nematerijalne posledice prirodnih katastrofa. Pri tome, statističke analize pokazuju da na nivo značajnosti od pet procenata na percepciju građana o materijalnim posledicama utiču sve posmatrane promenljive: pol, godine starosti, obrazovanje, bračni status, prihodi, obrazovanje oca i majke, zaposlenost, roditeljstvo, dok na percepciju nematerijalnih posledica ne utiču pol, obrazovanje, obrazovanje majke i zaposlenost. Pri tome, upravljanje u prirodnim katastrofama naprosto nameće potrebu za kontinuiranim istraživanjima uticaja prirodnih katastrofa na ljude iz čega i proizilazi naučna i društvena opravdanost sprovedenog istraživanja.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Posledice prirodnih katastrofa: faktori uticaja na percepciju građana Srbije - Consequences of natural disasters: factors of influence on Serbian citizens perception. Ecologica, 24(87).

среда, 09. август 2017.

Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa


Za citiranje: Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Pripremljenost za reagovanje na rizike od prirodnih katastrofa. Beograd: Zadužbina Andrejević.

недеља, 30. јул 2017.

Aнкетни упитник о увођењу нуклеарне енергије у Србији - Questionnaire survey of nuclear energy in Serbia

Поштовани,

У циљу испитивања стања и фактора утицаја на доношење одлуке о увођењу нуклеарне енергије у Србији, молим Вас да одвојите неколико минута вашег времена и попуните анкетни упитник.

Срдачни поздрави
Доц. др Владимир М. Цветковић
Универзитет у Београду, Факултет безбедности
Центар за ванредне ситуације и еколошку безбедност

Анкетни упитник је на следећем линку (кликните на линк)

четвртак, 18. мај 2017.

Risk management of natural disasters: Concepts and Methods

Every day, people are exposed to a variety of risks ranging from small and insignificant to larger ones, such as natural disasters. The concept of risk has been a topic of interest for researchers from different disciplines in the past fifty years. For these reasons, there are many definitions of risk which reflect a scientific discipline itself from which they originated. Managing risks of natural disasters is very complex and conditioned by the existence of well-defined and elaborated management model that will allow efficient and prompt elimination of consequences. Certainly, understanding of the perception of risk is essential for the management prosess. Namely, individuals diferently perceive risks of natural disasters due to their demographic, socio-economic and psychological characteristics. Thereby, there are various methods of risk evaluation, which are conditioned by scientific-disciplinary approach, origin and size of risks. Starting from the multi-dimensionality of risks of natural disasters, authors firstly analyze the theoretical determination of risk through the lens of different disciplines and perspectives with special emphasis on the types of risks. In addition, special attention is given to consideration of the risk management process through generally accepted models, methods and methodology of risk assessment in Serbia. Also, the paper gives an overview of the most important approaches to risks of natural disasters in social sciences.


For citations: Cvetković, V., Filipović, M. (2017). Risk management of natural disasters: concepts and methods. Conference: New directions and challenges in transforming societies through a multidisciplinary approach, At MIT University, Skopje, Macedonia


недеља, 14. мај 2017.

Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа - препоруке за унапређење безбедности грађана

Савремени свет је све више суочен са нарастајућим последицама природних и техничко-технолошких катастрофа. Због тога, неопходно је континуирано спроводити истраживања из области студија катастрофа и пружити носиоцима политике управљања у таквим догађајима свежа и релевантна научна сазнања. Не треба посебно образлагати чињеницу да је безбедност грађана у директној повезаности са различитим нивоима појединачне и институционалне припремљености за реаговање на ризике од природних катастрофа. Текст монографије доц. др Владимира М. Цветковића и Марине Филиповић зналачки је конципиран и утемељен у богатој ризници научних сазнања друштвених наука о реаговању у несвакидашњим догађајима као што су природне катастрофе. Монографија представља систематски напор да се прикаже актуелна стварност вишедимензионалног и мултикаузалног феномена припремљености грађана, локалних заједница и државе за реаговање. Иако су учињени озбиљни напори да се корпус мисаоних претпоставки и утврђених сазнања заокружи, јасно је да монографија не пружа одговоре на сва релевантна питања, већ на она за која су се аутори определили. Критички настројени, аутори су се потрудили да без имало субјективности интерпретирају добијене резултате квантитативне истраживачке традиције. Као плод вишегодишњег научно-истраживачког и практичног бављења проблематиком катастрофа, аутори дају концептуалне препоруке за унапређење безбедности грађана у погледу реаговања на споменуте ризике.

Монографија ,,Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа – препоруке за унапређење безбедности грађана“ настала је под окриљем Центра за ванредне ситуације и еколошку безбедност, формираног у оквиру Универзитета у Београду, Факултета безбедности, Катедре студија цивилне заштите и заштите животне средине, којом руководи цењени професор, а може се рећи и утемељивач модерне науке о катастрофама проф. др Владимир Јаковљевић. Монографија је и резултат рада аутора на међународном пројекту ,,Horizon 2020 project DAREnet - Danube river region Resilience Exchange network targeting the Call topic: SEC-21–GM-2016/2017: Pan European Networks of practitioners and other actors in the field of security“ у који је укључен Универзитет у Београду, Факултет безбедности и других 14 партнера из земље и иностранства. Мисија пројекта јесте стварање предуслова за објективну научну и практичну подршку свим релевантним субјектима и организацијама задуженим за управљање у природним катастрофама (ублажавање, припрема, одговор и опоравак) изазваним поплавама реке Дунав.
Не запостављајући строге али преко потребне сугестије, идеје и савете, аутори посебну захвалност за садржајност и квалитет научне монографије дугују рецензентима: проф. др Славољубу Драгићевићу, проф. др Јасмини Гачић и доц. др Бојану Јанковићу.

1. Сажетак
Полазећи од немогућности спречавања настанка природних катастрофа, људима, нажалост, једино преостаје да унапређују своју припремљеност како би могли да ублаже последице таквих догађаја. Руководећи се значајем припремних активности за избегавање најгорих могућих сценарија природних катастрофа, аутори су коришћењем квантитативне истраживачке традиције на један систематичан начин испитали ставове  грађана о припремљености државних органа, локалних заједница и самих грађана за реаговање у таквим ситуацијама. У првом делу монографије испитани су утицаји демографских, социо-економских и психолошких фактора на индивидуалну припремљеност за реаговање у природним катастрофама. Судећи према добијеним резултатима, од укупно 2471 испитаника само 26,6% је истакло да је спремно за реаговање на природну катастрофу. По истом принципу, аутори су испитали утицаје споменутих фактора и на припремљеност локалних заједница за реаговање. Утврђено је да само 25,5% истиче да је њихова локална заједница припремљена за реаговање.  Са друге стране, резултати показују да је само једна трећина односно 31,6% испитаника нагласило да је држава Србија спремна за реаговање. Утврђено је и да 38,6% испитаника мисли да ће им предузимање мера припремљености помоћи да се изборе са последицама природне катастрофе. На крају, аутори полазећи од  дугогошњег искуства, дају конкретне препоруке за унапређење безбедности грађана за сваку од врста природних катастрофа.

Кључне речи:
1. безбедност
2. природне катастрофе
3. грађани
4. локална заједница
5. држава
6. припремљеност
7. ризици
8. реаговање
9. препоруке

10. фактори 

За цитирање користити:
Цветковић, В., Филиповић, М. (2017). Припремљеност за реаговање на ризике од природних катастрофа - препоруке за унапређење безбедности грађана. Београд: Задужбина Андрејевић.

уторак, 14. март 2017.

INFORMISANOST GRAĐANA O NADLEŽNOSTIMA VATROGASNO-SPASILAČKIH JEDINICA U VANREDNIM SITUACIJAMA: DEMOGRAFSKI, SOCIO-EKONOMSKIH I PSIHOLOŠKI UTICAJI


U radu su izneti rezultati kvantitativnog istraživanja informisanosti građana Srbije o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama. Dakle, predmet istraživanja predstavlja ispitivanje uticaja određenih demografskih, socio-ekonomskih i psiholoških faktora na informisanost građana o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama. Istraživanje je sprovedeno 2015. godine i u samom procesu anketnog ispitivanja realizovanog na području 19 lokalnih zajednica anketirano je 2.500 građana. Tom prilikom primenjena je strategija ispitivanja u domaćinstvima uz primenu višeetapnog slučajnog uzorka. Rezultati sprovedenih deskriptivnih i inferencijalnih statističkih analiza pokazuju da je srednja vrednost obaveštenosti ispitanika o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama 2,78, odnosno 22% ispitanika je u apsolutnoj meri neobavešteno, 15,8% u izvesnoj meri neobavešteno, 32,5% niti obavešteno niti neobavešteno, 14,8% u izvesnoj meri obavešteno i 11,8% u apsolutnoj meri obavešteno o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama. Pored toga, rezultati inferencijalnih statističkih analiza pokazuju da postoji statistički značajna povezanost obaveštenosti ispitanika sa polom, volonterstvom, bavljenjem sportom, roditeljstvom, zaposlenošću, godinama starosti, nivom obrazovanja, bračnim statusom i nivom religioznosti dok nije utvrđena značajna povezanost sa prethodnim iskustvom u vanrednim situacijama. Rezultati istraživanja mogu biti iskorišćeni za unapređenje svesti građana o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama.

Za citiranje koristiti: Cvetković, V. (2017). Informisanost građana o nadležnostima vatrogasno-spasilačkih jedinica u vanrednim situacijama - Informed of citizens about firefighters jurisdiction in emergency situations. Paper presented at the VIII Scientific and professional conference with international participation - Police and judiciary guarantees of freedom and security in a legal state, At Hotel “Omorika” on Tara Mountain, Serbia.

понедељак, 13. март 2017.

ЧИНИОЦИ УТИЦАЈА НА СВЕСТ ГРАЂАНА О РИЗИЦИМА НАСТАНКА ВАНРЕДНИХ СИТУАЦИЈА У СРБИЈИ



Свакодневно, људи се сусрећу са разноврсним безбедносним ризицима који могу угрозити њихов живот и здравље. Свест грађана о локалним ризицима настанка ванредних ситуација јесте предуслов унапређења њихове припремљености значајне за ублажавање последица. Управо зато, спроведено је квантитативно истраживање са циљем научне експликације чиниоца утицаја на свест грађана о ризицима настанка ванредних ситуација у Србији. Коришћењем вишеетапног узорковања, анкетирано је две и по хиљаде грађана са подручја деветнаест локалних заједница. Резултати истраживања показују да је само половина испитаника свесна ризика настанка ванредних ситуација у локалној заједници. Поред тога, утврђено је да на свест грађана о ризицима утичу пол, године старости, образовање, успех у основној школи, образовање мајке, образовање оца, брачни статус, родитељство, брига о инвалидитету, запосленост, приходи домаћинства, претходно искуство и волонтерство. Научни и друштвени значај истраживања произилази из неиспитаног нивоа свести грађана о ризицима настанка ванредних ситуација и чиниоцима који директно или индиректно утичу на њен ниво. Резултати истраживања могу бити искоришћени за конципирање стратегија и програма усмерених ка подизању свести грађана о локалним безбедносним ризицима.

За цитирање: Cvetković, V., & Jakovljević, V. (2017). Činioci uticaja na svest građana o rizicima nastanka vanrednih situacija u Srbiji - Factors of impact on the citizens awareness of emergency situations risks in Serbia. Paper presented at the Peto naučno savetovanje ,,Upravljanje rizicima".


недеља, 05. фебруар 2017.

Zalihe domaćinstva za prirodne katastrofe: činioci uticaja na posedovanje zaliha - Household supplies for natural disaster: factor of influence on the possession of supplies

Purpose – The paper presents the results of the quantitative research of the impact of certain factors on household possession of supplies necessary for the survival of the consequences of natural disasters.
Design/methodology/approach – Quantitative research was conducted by using a survey strategy in households with the use of a multi-stage random sample. The first step, which was related to the primary sampling units included selection of parts of the community for conducting research. The second step, which was related to research cores, included selection of streets or parts of streets at the level of primary sampling units and finally selection of households for surveying 2500 citizens in 19 local communities.
Findings – It was found that only 24.6% of respondents have supplies, while 61.5% have no supplies for surviving natural disasters. On the other hand, 37.2% of respondents possess supplies of food for 4 days, while only 12% have supplies of food for 1 day. It was found that 17.6% of the respondents have a transistor radio, 40% flashlight, 40.6% shovel, 25.8% hack, 33.6% hoe and spade, and 13.2% Fire extinguisher. The results of inferential statistical analyses show that there is a statistically significant influence of gender, education, marital status, parenthood, employment, income level, level of religiosity, completed military service on having supplies to survive the consequences of natural disasters. On the other hand, there was no influence of previous experiences on having supplies.
Originality/value – research results allow the design of strategies aimed at raising the level of preparedness of households with regard to their supplies to natural disasters.

Ključne reči – bezbednost, prirodne katastrofe, zalihe, činioci uticaja, Srbija.

Пожари као угрожавајућа појава безбедности: чиниоци утицаја на знање о пожарима - Fires as threatening security phenomenon: factors of influence on knowledge about fires

У раду су изнети резултати квантитативног истраживања фактора утицаја на знање и перцепцију ученика о пожару као угрожавајућој појави безбедности. Применом вишеетапног узорка, анкетирано је 3063 ученика из 13 средњих школа са подручја града Београда. Дескриптивна статистичка анализа показује да за разлику од 95,4% испитаника који истичу да знају, само 63,6% стварно зна шта је пожар. На правилан начин одреаговало би само 57,1% испитаника. Резултати инференцијалних статистичких анализа показују да на перцепцију знања ученика о пожарима статистички значајно утичу пол, образовање оца и мајке, запосленост родитеља, информисање преко телевизије, интернета и видео игрица. Са друге стране, на објективно знање о пожарима утичу пол, образовање оца и мајке, информисање преко телевизије, радија и интернета. И на крају, утврђено је да на познавање правилног начина реаговања приликом пожара статистички значајно не утичу пол и начин информисања преко телевизије док утичу године старости, образовање оца и мајке, запосленост родитеља, информисање преко интернета, видео-игрица и радија. Развијањем безбедносне културе ученика у вези пожара као угрожавајућих појава безбедности умногоме се могу ублажити последице таквих догађаја. Резултати истраживања могу бити искоришћени као полазна основа у конципирању образованих програма ученика о пожарима.

Кључне речи: безбедност, природне катастрофе, пожар, чиниоци, ученици, Србија.

This paper presents the results of quantitative research of factors influencing knowledge and perceptions of students about fire as threatening security phenomenon. Applying a multi-stage sample interviewed 3063 students from 13 secondary schools in the city of Belgrade. Descriptive statistical analysis shows that in contrast to the 95.4% of respondents who said they knew, only 63.6% really knows what is a fire. In a proper way will react only 57.1% of respondents. The results of inferential statistical analysis shows that the perception of students knowledge on fires significantly affect gender, education of father and mother, parents' employment, information via television, Internet and video games. On the other hand, the objective knowledge on fires affect gender, education of father and mother, information via television, radio and the Internet. Finally, it was found that the knowledge of proper ways to react when fire happened is not significantly affected by gender and way of information via television, but affected by age, education of father and mother, parents employment, information via Internet, video games and radio. Developing students security culture in relation fire as a threatening security phenomenon in many ways can mitigate the consequences of such events. The research results can be used as a starting point in designing the educational programs of students about fires.

Key words: security, natural disasters, fire, factors, students, Serbia.


Cvetković, V., & Gačić, J. (2017). Пожари као угрожавајућа појава безбедности: чиниоци утицаја на знање о пожарима - Fires as threatening security phenomenon: factors of influence on knowledge about fires. Paper presented at the Conference: 10th International Conference “CRISIS MANAGEMENT DAYS" - SECURITY ENVIRONMENT AND CHALLENGES OF CRISIS MANAGEMENT, At 24, 25 and 26 May 2017.

Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study - Rodne razlike u percepciji rizika i pripremljenosti za poplave: studija slučaja - Srbija

The catastrophic flood occurred in Serbia in 2014 was one of the most critical events registered in the Balkan area in the last decades. The procedures for evacuation have been tough to manage indicating a low level of perception and preparedness towards flood events. Also, the failure in the response phase showed a gender unbalance, where information did not reach men and women equally. Urgently, the Council for Gender Equality Government of the Republic of Serbia held an extraordinary meeting dedicated to the flood planning and emergency support in a gendered perspective. It concluded with the necessity of developing more gender-sensitive statistics, indicators of vulnerability, reconstruction and recovery to floods. For these reasons, we conducted an extensive interview to underlined the differences in risk perception and preparedness actions of both women and men regarding flood events in Serbia. 2500 face-to-face interviews have been conducted in 19 out of 150 municipalities being a good representative sample of the country with the use of a multi-stage random sample. The research findings indicated that is a gender disparity among men and women both in the perception than in the preparedness actions toward floods. Men seemed to be more confident in their abilities to cope with flooding, assessing a greater individual and household preparedness. This could be ascribable to their active involvement in the army where young men were educated to manage emergency situations. They displayed more trust in themselves rather than external agencies or organisation, and this could result in a general mistrust on institutions and planned evacuations. On the other hand, women displayed larger sensitivity and knowledge to these events, however, this did not translate into a capacity to react. It has been assumed that their work as child-carers and housekeepers made them unable to create a strong social network within the community being less informed and involved in the decision-making process. For this purpose, planners might consider how this can affect the way authorities can reach women with hazard information and emergency warnings. However, they should not be seen as sole victims, but valuable resources able to take leading roles in building disaster resilience. In this work they displayed higher organisation of basic supplies and emergency amenities, saving important documents and dealing with the financial matters of the household.
This should be taken as an advantage in preparing the family for a possible hazard situation, enlarging their selfconfidence and burdens of responsibilities. Demographic and economic attributes, behaviours and beliefs reflect gender power relations in the flood hazard context in Serbia. Failing to recognise it, may lead to inefficient community-based risk management plans. Thus, there is a systematic need to investigate and acknowledge the role of gender dynamics without limiting gender as an isolated variable. This work will contribute raising further investigations on this topic especially in a country like Serbia where this topic was weakly investigated.

Cvetković, V., Roder, G., Tarolli, P., Öcal, A., Ronan, K., & Dragićević, S. (2017). Gender disparities in flood risk perception and preparedness: a Serbian case study. Paper presented at the European Geosciences Union GmbH - EGU General Assembly 2017, At Vienna, Austria, Volume: Vol. 19, EGU2017-6720: Session HS1.9/NH1.18 Hydrological risk under a gender and age perspective, Wiena.

Informisanje građana o vanrednim situacijama: činioci uticaja i modaliteti - Informing of citizens about emergency situations: influence factors and modalities


Cilj kvantitativnog istraživanja predstavlja naučna eksplikacija uticaja određenih činioca na modalitete informisanja građana o vanrednim situacijama. Posebna pažnja je bila usmerena ka ispitivanju uticaja sledećih činioca na informisanje: pol, godine starosti, obrazovanje, bračni status, status zaposlenosti i roditeljstva, percepcija rizika i prethodno iskustvo. Istraživanje je sprovedeno u toku 2015. godine i višeetapnim slučajnim uzorkovanjem anketirano je 2500 građana u 19 lokalnih zajednica u Srbiji. Dobijeni rezultati deskriptivnih statističkih analiza pokazuju da je najviše građana o vanrednim situacijama informisano preko televizije 58,9%, zatim preko štampe 31,7%, ukućana 31,2%, interneta 28,7%, radio emisija 15,7%, u školi 14,3% i u na kraju u okviru porodice 12%. Rezultati inferencijalnih statističkih analiza pokazuju da postoji statistički značajna povezanost načina informisanja preko televizija sa polom, bračnim statusom i statusom zaposlenosti. Sa druge strane, način informisanja preko radio emisija je povezan sa obrazovanjem i prethodnim iskustvom. Na informisanje građana preko štampe i interneta statistički značajno utiču pol, obrazovanje i bračni status.
Ispitivanje modaliteta informisanja građana o vanrednim situacijama ima veliki naučni i društveni značaj. Dobijeni rezultati istraživanja u velikoj meri mogu uticati na opredeljenje izbora najadekvatnijeg načina informisanja pojedinih kategorija građana. Originalnost istraživanja ogleda se u neispitanom stanju i modalitetima najoptimalnijeg informisanja građana o vanrednim situacijama u Srbiji.

Ključne reči: bezbednost, vanredne situacije, informisanje, činioci, građani.


Cvetković, V., & Filipović, M. (2017). Informisanje građana o vanrednim situacijama: činioci uticaja i modaliteti - Informing of citizens about emergency situations: influence factors and modalities. Paper presented at the 10th International Conference - Crisis management days: Security environment and challenges of crisis management, 24, 25 and 26 May 2017.